Kriminalci se služe veštačkom inteligencijom da bi kopirali nečiji glas, kako da ne postanete žrtva
Zbog lažnog snimka koji se pojavio na društvenoj mreži Fejsbuk, gde je veštačkom inteligencijom kreirana nepostojeća izjava premijera Srbije, Više javno tužilaštvo zatražilo je istragu. Opet je pokrenuta i priča o tome da li se i kako može zaštititi od zloupotreba veštačke inteligencije. Srbija za sada ima strategiju, ali još ne i zakone koji uređuju tu oblast.
Podeli vest:
Generisanim glasom premijera Miloša Vučevića objavljena je poruka o nepostojećim projektima Vlade, sa naloga Corvus01. MUP i tužilašto traže od kompanije “Meta“ da ukloni navedenu objavu i dostavi podatke o administratoru naloga, sa kog je lažna poruka stigla, navodi RTS.
„Posebno odeljenje za visokotehnološi kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu apeluje na građane da prilikom korišćenja interneta budu obazrivi i da pažljivo čitaju tekstove i gledaju, odnosno slušaju audio i video zapise na internetu, te da ukoliko su usled ovog ili sličnih događaja dovedeni u zabludu da na svoju štetu nešto učine, podnesu prijavu dolaskom u prostorije tužilaštva ili putem elektronske pošte“, navodi tužilaštvo.
Upozorenje je pre sedam dana stiglo i od MUP-a Srbije – na lažne snimke koji pozivaju na investicije, otkrivanje podataka i slično.
“Jako je teško videti, otkriti da je to veštački stvoreno i to nije nova stvar. Kriminalci to jako često koriste, sa malo uzorka vašeg glasa oni mogu da naprave neku simulaciju neke rečenice, da traže otkup, kao da su vas oteli ili nešto slično i to se dešavalo. To su stvari koje se kod nas nisu toliko dešavale, ali sad negde dolazi i kod nas, ali jeste veliki problem kako uočiti šta je lažna vest, a šta ne“, objašnjava stručnjak za digitalne politike Vladimir Radunović.
Ko može biti žrtva prevara
Žrtva veštačke inteligencije može biti bilo ko, zato upućeni kažu da se treba štititi sa više strana: pojedinac proverom informacija, kompanije brigom o tome kako algoritmi rade i kako mogu biti zloupotrebljeni, a država donošenjem Zakona i regulativa, koje tu oblast regulišu.
“Evropska unija donela je novi zakon o VI, Savet Evrope je doneo novu konvenciju koje predviđaju pravila kako da regulišemo veštačku inteligenciju. Kako bi unapredili upravljanje sadržajima, na onlajn platformama i društvenim mrežama, bilo bi značajno da pratimo i donesemo jedan zakon poput zakona o digitalnim uslugama u Evropskoj uniji“, smatra Đorđe Krivokapić sa Fakulteta organizacionih nauka.
Od nedavno, društvene mreže nude opciju korisniku da jasno naznači sadržaj koji je napravljen pomoću veštačke inteligencije.
Prilika za njeno unapređenje biće i u naredne tri godine, kada je Srbija predsedavajuća Globalnom partnerstvu za tu oblast. To je inicijativa koja teži da uspostavi globalne standarde i pravila za razvoj veštačke inteligencije i ubrzanje njenog razvoja. Možda će to biti i prilika da se uspore zloupotrebe.
Podeli vest:
