Kuća od 80 kvadrata može da se osigura za oko 80 evra godišnje: I pored sve češćih vremenskih neprilika, građani retko osiguravaju imovinu

Velike količine kiše sručile su se na našu zemlju, koja nije mogla tako brzo da je upije, što je rezultiralo brojnim poplavama u domaćinstvima, velikim količinama vode na ulicama koja je nanela veliku materijalnu štetu.

Stradali su i kuće i stanovi, kako i automobili.

Pored kiše, padao je i grad, koji sam po sebi nanosi oštećenja na svemu u šta pogodi. Nevreme je donelo i olujne vetrove, pa su tako rušena i stabla, a brojni predmeti leteli su ulicama.

Iako se nakon ovog talasa vremenskih nepogoda sračunava pričinjena šteta i gledaju mogućnosti kako da se ona naplati, čini se da je ovo tek početak.

Leto je počelo pre svega desetak dana, a velike vrućine došle su i pre samog leta. Ako se prisetimo prošle godine, tokom leta imali smo nekolicinu oluja koje su uzorkovale veliku materijalnu štetu, a ako se po jutru dan poznaje, ovo leto bi moglo da nam donese isto to.

Ipak, ni uz upozorenje od prošle godine i sve nedaće koje nam donose klimatske promene, većina građana još uvek se ne odlučuje da osigura svoje domaćinstvo- kuću ili stan ili svoj autmobil, već veruju da neće oni biti ti koji će pretrpeti štetu.

Osiguravajuće kuće danas nude najrazličitije usluge, pa tako možete osigurati kuću ili stan od požara, poplava, nepogoda, provala i većine drugih prirodnih nepogoda ili oštećenja izazvana od strane ljudi. Pored toga, možete osigurati i predmete iz svog stana i kuće i brojne druge stvari.

Iz Sava osiguranja za Danas objašnjavaju da postoji više vrsta osiguranja, što se tiče imovine, pogotovo ako se govori o klasičnim objektima – kućama i stanovima.

„To se zove kombinovano osiguranje domaćinstva i uključuje osiguranje samog objekta i stvari u domaćinstvu“, objašnjavaju oni.

Iz ove osiguravajuće kuće kažu da je procedra za prijavu štete sada znatno olakšana.

„Kod nas postoji mogućnost onlajn prijave štete, gde građani unesu osnovne podatke ugovora i polise, a postoji mogućnosti unosa i fotografija. Nakon toga se građanima javi procenitelj, koji onda u dogovoru sa oštećenim izlazi na teren i radi procenu štete“, navode oni.

Kako dodaju, kada su u pitanju ovakve sutacije sa nevremenom, tada se brzo reaguje.

„Dajemo prioritet ljudima koji su pogođeni nevremenom. Svako ko nam se javi, promptno prosleđujemo zahtev kolegama koji se bave štetom i trudimo se da što pre pošaljemo procenitelja na teren i uđemo u proceduru rešavanja zahteva“, objašnjavaju iz Sava osiguranja.

Standardni paket pokrića, koji obuhvata i pokriće od posledica poplava, klizišta… pored osnovnih pokrića od nevremena, za kuću od 100 kvadrata kreće se od 7.700 do skoro 18.000 dinara, u zavisnosti od sume pokrića koja može ići od 6.000 do 50.000 evra.

Za stan od recimo 60 kvadrata standardni paket polise kreće se od 5.500 do nešto više od 11.000 dinara, u zavinosti od sume pokrića koja se kreće od 4.000 do 30.000 evra.

Dakle od paketa i sume pokrića zavisi i sama polisa. Polisa se kupuje na godinu dana i može da se plati odmah ili na rate.

Osnivačica portala „Sveonovcu“ i urednica časopisa „Svet osiguranja“ Vesna Lapčić za Danas kaže da je broj građana koji osiguravaju imovinu još uvek mali.

„U 2023. godini, kada je reč o osiguranju imovine od požara i drugih opasnosti, bilo je oko 250.000, dok je ostalih osiguranja imovine, koja uključuju različite vrste rizika među kojima su lom stakala, provalnu krađu, osiguranje stvari u domaćinstvu, ali i osiguranje računara, i objekata u izgradnji, zaliha u hladnjačama i drugih stvari oko 840 hiljada. S tim u vezi, teško je proceniti koliko je tačno imovine osigurano budući da je pitanje da li postoji i tačna evidencija broja objekata u zemlji. Nezvanične procene ipak govore, da je jako mali broj fizičkih lica osigurao svoju imovinu, dok veći deo premije se prikupi zapravo od kompanija“, objašnjava ona.

Lapčić savetuje šta treba raditi ukoliko dođe do štete.

„Građani koji imaju polisu osiguranja i pretrpeli su štetu treba da pozovu kol centar osiguravajuće kuće u kojoj su kupili polisu ili, ukoliko postoji takva mogućnost, da štetu prijave onlajn jer neke kompanije nude i takvu opciju“, navodi ona.

Lapčić napominje da je prilikom kupovine veoma važno da građani znaju koje rizike pokriva njihova polisa.

„Najčešća zabuna nastaje kada recimo neko uključi rizik izliva vode iz instalacija, dakle ako pukne cev i voda iz cevi poplavi stan, a onda kada se desi klasična poplava, poput ove koja se desila usled vremenskih nepogoda, misle da to polisa pokriva i da je reč o istom riziku, a nije. Dakle, veoma je važno da znate šta ste tačno osigurali prilikom kupovine osiguranja i koje rizike vaša polisa obuhvata“, naglašava naša sagovornica.

Što se tiče onih koji nemaju polisu osiguranja, ona kaže da Srbija poseduje Zakon o obnovi nakon elementarne nepogode koji predviđa pomoć građanima u slučaju da je na određenoj teritoriji proglašena elementarna nepogoda.

U Zakonu se navodi da je elementarna i druga nepogoda događaj uzrokovan dejstvom prirodnih sila ili ljudskom aktivnošću, koji prekida normalno odvijanje života u meri koja prevazilazi redovnu sposobnost pojedinca i lokalne zajednice da se oporave bez pomoći države i prouzrokuje materijalnu štetu koja je veća od 10 odsto budžeta jedinice lokalne samouprave i koji je kao takav proglasila Vlada.

Izuzetno, Vlada može proglasiti neki događaj za elementarnu i drugu nepogodu i odlučiti o državnoj pomoći i kada je prouzrokovana šteta manja od 10 odsto budžeta jedinice lokalne samouprave, kada za to postoje posebno opravdani razlozi.

„Taj Zakon definiše i druge uslove da bi se ostvarila pomoć, a jedan od njih je da te rizike ne osiguravaju društva za osiguranje. S tim, što se to u prošlosti nije baš u potpunosti poštovalo jer smo svedočili da je država izlazila u susret i za rizike koji su mogli da se osiguraju. Pri tom, država ne mora da sanira kompletnu štetu već samo da objekat osposobi za život“, objašnjava Lapčić.

Ipak, ona je mišljenja da država treba da pomogne samo onim koji su socijalno ugroženi i nemaju dovoljno sredstava da kupe polisu osiguranja.

„Osiguranje imovine košta oko jedan evro ili nešto malo više po kvadratnom metru godišnje. Dakle, kuću od 80 kvadrata možete da osigurate za oko 80 evra godišnje. Pri tom, cena polise osiguranja imovine uopšte nije pratila ogromnu stopu inflacije u poslednje dve godine, već je ostalo gotovo na istom nivou“, navodi naša sagovornica.

Ona smatra da usled sve češćih rizika, vremenskih nepogoda, kojih će biti u budućnosti još više, ne bi trebalo da se oslanjamo na moguću pomoć države, prijatelja, rođaka… da se nadamo „neće mene“ i slično.

„Ceo život radimo za stan, kuću, a onda rizikujemo da budemo na ogromnom finansijskom gubitku i izgubimo sve u jednom nevremenu. To je neodgovorno, a veliki je broj onih koji mogu da priušte osiguranje, a ne osiguravaju se jer jednostavno ne postoji kultura osiguranja u Srbiji i ne veruju da će im šteta zaista biti isplaćena“, kaže Lapčić.

Istina je, kaže ona, da se nakon ovakvih vremenskih neprilika broj osiguraka neznatno poveća, ali sve to bude kratkog daha.

„Mediji moraju da pomognu u širenju svesti da je osiguranje važno i da ne možemo da se oslanjamo na državu. Država treba da gradi puteve, škole i bolnice, a ne da se bavi isplatom štete za imovinu privatnih lica koji sebi mogu da priušte osiguranje“, navodi Lapčić.