Kuda posle zatvora – uz pomoć države i društva druga šansa za normalan život

U zatvorima u Srbiji trenutno je oko 11.000 osuđenika. Oko 80 odsto svih krivičnih dela su krađe, razbojništva, dilovanje droge i sve što donosi brzu zaradu. Isti motiv je i za povratak u kriminal. Po izlasku iz zatvora, ti ljudi obično nemaju lična dokumenta, novac i podršku porodice, a postpenalna pomoć u praksi ume da zakaže. Za iznos ukupnih troškova izvršenja krivičnih dela moglo bi da se otvori 18.000 radnih mesta s prosečnom bruto zaradom od 500 evra.  

Kako RTS navodi, uz pomoć donacije za aparate Centra za prevenciju kriminala i postpenalnu pomoć „Neostart“ i „Help“, sto evra, džak brašna i u iznajmljenom prostoru, Goran je krenuo u priču koja traje već dve i po godine. Danas ima redovne mušterije koje svrate ili naruče picu da im je donese kući.

„Prezadovoljan sam, šta više. Nisu neke pare, ali taman dovoljno, zadovoljavajuće“, kaže Goran Ivković, vlasnik picerije.

Goran je bivši višestruki povratnik. Novi život mu se dopada, a o starom govori javno kao upozorenje da druga šansa postoji.

„Ja sa 19 godina sam ispao glup i od tada sam obeležen. Šta sam ja znao sa 19 godina, na primer. Ništa pametnije. Eto da je tad bilo nešto, da mi je neko pomogne u nečemu verovatno ne bih dočekao ove godine da tek sada radim nešto svoje“, zaključuje Ivković.

Podrška umesto troškova 

U zatvorima je trenutno oko 11.000 osuđenika. Ukupni troškovi zbog izvršenja krivičnih dela u 2021. godini iznosili su 117,8 miliona evra ili više od 18.000 evra po krivičnom delu.

Povećanje stope kriminala za samo jedan procenat košta državu oko 460.000 hiljada evra godišnje, a svaki povratak u kriminal je novi trošak od najmanje 320.000 evra.

Troškovima treba dodati i potrebu da se rekonstruišu postojeći i izgrade novi zatvori, jer su trenutni kapaciteti prepuni po međunarodnim standardima.

„Za ovaj iznos bi moglo da se kreira nekih 18.000 novih radnih mesta sa prosečnom bruto zaradom od 500 evra, ističe dr Hristina Mikić iz Instituta za kreativno preduzetništvo i inovacije  

Država gubi i na porezima i doprinosima jer bi se njihovim radnim angažovanjem samo po tom osnovu u budžet slilo 23,9 miliona evra.

Rad sa osuđivanim kolegama

„Za 39 posto ispitanika apsolutno ne bi smetalo da rade u istoj kanacalariji gde radi i osuđivana osoba dok 67 posto isitanika bi reklo da bi se isto ophodilo prema osuđivanoj osobi kao i prema nekom drugom kolegi“, navodi Nevena Janjić, kordinatorka projekta „Neostart“

Od 447 bivših učinilaca krivičnih dela, među kojima su i 34 žene na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, pomoć savetnika za razvoj karijere iskoristilo je njih 37.

Obuke za aktivno traženje posla i sajmove zapošljavanja posetilo je 129 osoba, 22 je prošlo obuke za zanimanja koja se traže na tržištu rada, dvoje bilo angažovano u javnim radovima, jedno je zaposleno uz subvencije u privatnoj firmi, a 13 ih je dobilo subvencije za samozapošljavanje.

Šta je sve potrebno za postpenalnu zaštitu

„Uspešna postpenalna zaštita lica u sukobu sa zakonom podrazumeva ne samo reformu pravosuđa, već i promenu u okviru sistema socijalne zaštite, prosvete, zdravstva, nevladinog sektora. Jer bez tesne saradnje i dobre kordinacije svih aktera neće biti mogućnosti za praktičnu primenu savremenih pristupa u radu sa decom i mladima kao i odraslima koji su bili u sukobu sa zakonom“, ukazuje Saša Vukotić, ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Primeri iz Velike Britanije i Sjedinjenih Država pokazuju da su oblasti bez velikih ulaganja a gde postoji niz mogućnosti za ekonomsko osnaživanje ljudi koji su odslužili zatvorske kazne – grafička delatnost i dizajn, turizam, gastronomija.

U zatvorima u Srbiji trenutno je oko 11.000 osuđenika. Oko 80 odsto svih krivičnih dela su krađe, razbojništva, dilovanje droge i sve što donosi brzu zaradu. Isti motiv je i za povratak u kriminal. Po izlasku iz zatvora, ti ljudi obično nemaju lična dokumenta, novac i podršku porodice, a postpenalna pomoć u praksi ume da zakaže. Za iznos ukupnih troškova izvršenja krivičnih dela moglo bi da se otvori 18.000 radnih mesta s prosečnom bruto zaradom od 500 evra.