Kupovina polovnjaka jednačina sa više nepoznatih – u EU očekuju pad cena, šta je najisplativije u Srbiji

Nedavno se čekalo mesecima da stigne nov automobil, koji je kupac platio. Zbog toga su se, između ostalog, mnogi odlučivali da kupe polovan. Ni oni odavno nisu jeftini, kao ni krediti za njih. Kada već skupo plaćate, kako da izaberete dobar polovni automobil?

Pojedini su spremni da kupe automobil star 10 godina, gotovinom. Neki i na kredit, ali onda je skuplji za hiljadu ili dve evra. Uvereni su da su dobro prošli, jer je uvezen iz Švajcarske, a prešao je samo 150.000 kilometara, limarija je u dobrom stanju. Međutim, da li je kupovina polovnjaka dobra odluka, zna samo auto-mehaničar.

„Kada vidim kilometražu oko 150.000 kilometara, prvo što mi pada na pamet je da je vraćena kilometraža. Onda otvaramo čep ulja da vidimo da li se hvata belo ili ne, čep od vode da vidimo da li ima emulzije ili ne, merimo kompresiju“, kaže auto-mehaničar Nenad Marković.

To može da bude tek jedan problem. Dokumentacija bi mogla da bude drugi, ako ste automobil kupili od nekoga koga ne poznajete, ili od firme koja vozilo nije prevela na svoje ime.

„Ljudi kupe automobil, koji je nelegalan, koji je kupljen negde u inostranstvu, koji bude zaplenjen kad tamo odu ili da kupe automobil sa promenjenim podacima i kilometražom, izmenjenim motorom, brojem šasije. Takvu situaciju ne možemo da rešimo ako nemamo adresu kome se obraćamo. Vi ostajete i bez automobila i bez para“, rekao je Mladen Alvirović, urednik emisije SAT.

Polovni automobili u Srbiju se najčešće uvoze iz Švajcarske, Namačke, Belgije i ostalih zemalja Evropske unije. Već to je dobra preporuka, kada se razmišlja o kupovini automobila. Ali cene su više za 20 do 30 odsto nego pre pandemije. Zbog sve skupljih kredita poslednjih nekoliko godina, građani sve češće plaćaju gotovinom.

„Presudno je koja je cena automobila, onda ide stanje automobila, koliko je prešao, da nije lupan ili udaran, vitalni delovi, kakav mu je motor i menjač. Dođu vide, pa probaju, pa dovedu rođaka. Taj koji se razume, dođe vidi, ako mu se svidi automobil, kupi ga, ali vrlo mali broj je takvih“, rekao je Borko Čarkilović koji radi prodaju automobila iz uvoza.

Nije mala stvar kupovina automobila, bez obzira da li je nov ili polovan.

Šta se najviše traži i prodaje

Prvih meseci ove godine je porasla prodaja novih automobila. I to za oko 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Tokom januara i februara građani su kupili 1.114 putnička automobila. Ipak, činjenica je da gotovo 70 odsto ukupnog tržišta čine pravna lica, odnosno kompanije koje su obnavljale svoj vozni park. Oni najviše kupuju modele „Škode“.

Međutim, vozači u privatnoj režiji imaju drugačija interesovanja.

U prva dva meseca ove godine najprodavaniji su „hjundai tuson“ i „tojota jaris kros“, dok je „Škodin“ model „kamik“ na trećem mestu. Slede „dačija sandero“, i „Tojota“ sa još jednim modelom „korola“.

Zanimljivi su i podaci o tome koje automobile kupujemo kada je reč o pogonskom gorivu.

Čak 668 novih putničkih automobila prodatih u prva dva meseca su sa benzinskim motorima, dok u istom periodu nije prodato ni 100 dizelaša.

Tokom januara i februara prodato je samo šest električnih automobila, ali zato hibrida ima prilično mnogo.

Kupcima su najinteresantniji automobili sa manjom kubikažom. Konkretno, najviše vozila prodatih u januaru i februaru bilo je sa zapreminama motora između 1.300 i 1.500 centimetara kubnih, a odmah za njima su vozila čiji motori ne prelaze 900 kubika. Ovo je očekivano, jer je za ovakva vozila registracija jeftinija.

Rast prodaje i polovnjaka

Petar Veličković, pi-ar Sajta „Polovni automobili“ kaže za RTS da i kod polovnih automobila imamo blagi rast prodaje.

„Prodato je nešto manje od 19.000 automobila iz uvoza. Mi imamo par godina unazad pad prodaje polovnjaka na godišnjem nivou“, napomenuo je Veličković.

Kaže da cene nisu pale i da se svi nadaju da će pasti. Naveo je primer istraživanja na teritoriji EU gde je učestvovalo više od 9.000 trgovaca iz više zemalja i 60, 70 odsto njih veruje da će pasti cena polovnjaka.

„Ako se taj trend bude prelio kod nas, biće dobro, ali moramo da čekamo“, istakao je.

Prema njegovim rečima, na nove automobile se ne čeka toliko dugo kao nekada, jer su se lanci snabdevanja stabilizovali.

Na pitanje da li se više isplati kupovina jeftinijeg modela novog automobila ili skuplji model polovnog, Veličković kaže da nema univerzalnog odgovora.

„Svaki pojedinac mora da donese odluku, zašto je njemu potreban automobil. Nekim ljudima kupovina novog auta daje sigurnost, jer ima garanciju, možda nema nameru da ga proda narednih deset godina. Ima i kupaca koji se vezuju za određeni brend“, rekao je Veličković.

Kako kaže, kupovina automobila je investicija najveća posle kupovine stana i svako mora da donese odluku za sebe spram svojih finansijskih mogućnosti.

Veličković smatra da država treba da nađe načina kako da se izbori da pri kupovini ne budu zloupotrebe poput vraćanja kilometraže.

„Postoje garancije koje daju vlasnici placeva, garancije na pređeni broj kilometara, garancije na trenutno tehničko stanje automobila, garancija na legalnost. Postoje načini na koje možemo da proverimo istoriju automobila“, napomenuo je Veličković.

Kada je reč o hibridnim automobilima, kaže da raste njegova popularnost i napominje da nisu skupi za održavanje.

Kada je reč o električnim automobilima, kaže da godišnji troškovi za održavanje iznose oko 200 evra što je veoma malo u odnosu na polovnjake koji potencijalno mogu da budu jako skupi za održavanje.

Dodao je da se kod nas punjenje električnih automobila i dalje ne naplaćuje, već se plaća samo parking.

Na pitanje ako neko krene na more u Grčku električnim automobilom da li će imati gde da ga puni, Veličković kaže da će imati gde da ga puni i da je potrebno sada samo bolje isplanirati put.