Legalizovanje „sezonaca“ smanjilo rad na crno

Usvajanje i početak primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima predstavlja jedan od najvećih pomaka u borbi protiv sive ekonomije i rada na crno u našoj zemlji, što potvrđuje i zvanična statistika

Zakon se od prvog januara 2019. primenjuje u poljoprivredi, elektronska prijava sezonaca je veoma jednostavna, a na kraju meseca poslodavcu stiže rešenje iz Poreske uprave o plaćanju poreza i doprinosa, koje iznosi oko 350 dinara dnevno za svakog od radnika.

„Poslodavac pristupa tom sistemu i jedino što treba da uradi jeste da odabere datum kad taj radnik radi, jedan ili više dana, da ukuca njegov JMBG ili evidencioni broj ukoliko se radi o stranom državljaninu, zatim pritisne ‘send’ i to je to. Istog trenutka, zahvaljujući softveru, informacije se prosleđuju Poreskoj upravi, Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, PIO i Zdravstvenom fondu. Dakle, napravljena je automatizacija čitavog Sistema iza samog softvera“, objašnjava Jelena Bojović iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

„Sistem sam podnosi poresku prijavu. Poslodavcu se preko portala dostavlja nalog za plaćanje u elektronskom obliku, koju on uplaćuje petnaest dana nakon isteka meseca na jedan uplatni račun“ – pojašnjava Dragan Agatunović iz Poreske uprave Republike Srbije i dodaje: „Znači sve se obavlja elektronskim putem, bez suvišnog administriranja i ono što je najbitnije, radnici u poljoprivredi su sada prijavljeni na osiguranje, teče im penzioni staž i imaju uplaćen doprinos za zdravstveno osiguranje i to konkretno za profesionalno oboljenje ili zaštitu od povrede na radu“.

Na primer, Vinarija „Deurić“ u Maloj Remeti je samo tokom ovogodišnje berbe grožđa i jabuka angažovala i do 500 sezonaca dnevno pa im je, kako kažu, elektronska prijava radnika znatno olakšala posao jer, pre svega, nije bilo suvišne administracije.

„Ranije je bio problem da se prave Ugovori o delu ili privremeno-povremenim poslovima, jer vi za mnoge radnike u poljoprivredi ni ne znate da li će se sutra doći na posao. A sada, ko se to jutro pojavi na poslu mi ga do 9, najkasnije 10 časova evidentiramo na Portalu, tako da oni imaju prijavu za taj dan i sve što uz nju ide“ – ističe Mirko Niškanović, tehnički direktor vinarije „Deurić“.

Poslodavac može svakog radnika prijaviti zasebno ali može napraviti i spisak u Eksel (Excel) tabeli, njega elektronskim putem proslediti Poreskoj upravi i na taj način sve sezonce prijaviti istovremeno. Primera radi, Vinarija Deurić je taj posao dodano ubrzala jer je očitavanje kartice prisutnosti radnika povezala sa listom za poresku prijavu.

„Ja sam dobila evidencionu karticu prvog dana i mi znamo da oni obavljaju svoj posao jer nas putem telefona naknadno čekiraju, ko gde radi i šta radi. Na kraju se sve to unosi u sistem“, kaže studentkinja treće godine Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, Sanja Ludoški, koja u vinariji „Deurić“ radi sezonske poslove.

Upravo ta prava sezonskih radnika pojašnjava Dragan Agatunović iz Poreske uprave Republike Srbije napominje: „Svaki radnik može proveriti bilo kad u toku dana, elektronskim putem, da li ih je poslodavac prijavio, za koje dane u proteklom mesecu, odnosno u bilo kom prethodnom periodu. Mi ne vidimo problem ni sa strane radnika, ni poslodavca, u uspostavljanju tog informacionog sistema na portalu Poreske uprave.“

Kada je, uoči usvajanja Zakona, pravljena analiza stanja, utvrđeno je da je od procenjenih 80 hiljada sezonskih radnika u Srbiji samo njih 3 i po hiljade imalo ugovor o radu sa poslodavcem, što znači da su svi ostali radili na crno.

„Još pre nekoliko godina mi smo aktivirali taj mehanizam i ja mislim da danas, da nismo to uradili, ne znam ko bi u opšte na legalan način učestvovao u poljoprivrednim radovima i kako bismo celu tu priču zatvorili. Nemojte zaboraviti, mi i ovako imamo problem sa radnom snagom“ , ocenjuje ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

„U sektoru poljoprivrede postoje tačno određeni poslovi koji mogu da se obavljaju kao sezonski, ne može svaki posao da se radi na taj način“, objašnjava Jelena Bojović iz NALED-a. „Postoji i ograničenje broja dana kada se može angažovati sezonski radnik. U poljoprivredi je to 120 dana godišnje, i ako je duže od 120 dana onda to lice mora dobiti Ugovor o radu. Time smo sprečili moguće zloupotrebe u sistemu. Ono što smo još uvideli, kada smo radili analizu, jeste to da su u proseku ta lica koja su angažovana između 15 i 20 dana godišnje“, napominje naša sagovornica.

Kod angažovanja sezonskih radnika trebalo bi imati u vidu to da među njima ima mnogo onih koji zapravo žele da rade na crno, jer misle da će legalnom prijavom izgubiti neka svoja ranije stečena prava, što zapravo nije tačno.

„To su često ljudi koji su na nekim socijalnim davanjima ili imaju porodične penzije, dakle imaju neke druge razloge zbog kojih ne žele da budu prijavljeni, jer se plaše da će izgubiti ta prava koja su im dugoročnija i bitnija. To su neki mesečni prihodi od kojih oni ne žele da odustanu, u zamenu za to što će za tri dana dobiti po 2 hiljade dinara da nešto oberu. Dakle, oni nisu želeli da budu registrovani i prijavljeni, međutim, ono što je bitno, a oni to očigledno ne znaju, jeste da je Zakonom regulisano i rečeno da oni ne gube ta prava“, pojašnjava Jelena Bojović.

Na to se nadovezuje i Mirko Niškanović sa iskustvima iz vinarije „Deurić“ – „Niko nije izgubio neku privilegiju koju je stekao do tada, nego je samo mogao na jedan fer način da bude prijavljen i da radi sezonske poslove. Pričamo o penzionerima, o ljudima koji imaju neka socijalna primanja, ljudima koji su studenti pa imaju stipendije ili porodične penzije. To je sada sve potpuno u redu.“

„To je skroz dobra stvar, meni nije ni palo na pamet to za stipendije, jer primam i državnu i fakultetsku. Nisam ni jednog trenutka pomislila da bi moglo da bude nekih problema, i zaista ih nema. I staž mi ide u međuvremenu dok radim ovde“, objašnjava na sopstvenom primeru studentkinja Sanja Ludoški.

Inače, analize koje je sproveo NALED pokazuju da je oko 53.000 sezonskih radnika u poljoprivredi do sada bilo angažovano putem portala, od kojih je 54 odsto onih koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje duže od 5 godina i koji su starosti od 46 do 60 godina.

„To samo dokazuje da su, od tih 53 hiljade radnika, 26 hiljada oni koji ne rade ništa, odnosno nisu radili ništa u poslednjih 5 godina. To znači da smo dobro odredili ciljnu grupu i pokazali da je ovaj sistem zaposlio upravo ta teško zapošljiva lica“, zaključuje Jelena Bojović iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj

Sa njom je saglasan i Dragan Agatunović iz Poreske uprave Republike Srbije – „Mislimo da smo svi zajedno kao državna uprava doprineli značajnom smanjenju obima sive ekonomije u poljoprivredi. Naime, u 2019. godini, 311 poslodavaca je angažovalo oko 30 hiljada radnika i uplaćena su sredstva u budžet od oko 250 miliona dinara“.

Od početka primene novog sistema u januaru 2019. godina, pa do kraja jula ove godine, ukupno 546 poslodavaca koristilo je elektronski portal i na ime poreza i doprinosa u državni budžet uplatilo 735 miliona dinara, što je dobar signal za to da se elektronska prijava sezonaca može primeniti i drugim delatnostima gde je neophodan povremeni rad, poput ugostiteljstva, građevine i pomoći u kući.

Usvajanje i početak primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima predstavlja jedan od najvećih pomaka u borbi protiv sive ekonomije i rada na crno u našoj zemlji, što potvrđuje i zvanična statistika