Legat Bore Iljovskog – Studiozan uvid u slojevitost specifičnog umetničkog opusa

Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, ovim povodom je rekla: “Sam Legat broji 65 slika i preko 1.000 crteža, ali i stan u kome je umetnik živeo i stvarao sve do svoje smrti. Ova dela, zajedno sa onima koje je Muzej savremene umetnosti već posedovao u svojoj kolekciji, čine jednu impresivnu celinu, koja omogućava studiozan uvid u svu slojevitost ovog po mnogo čemu specifičnog umetničkog opusa”.

Marijana Kolarić je istakla da će se novi rezidencijalni umetnički program održavati u stanu koji je Bora Iljovski ostavio Muzeju savremene umetnosti: “S obzirom da je deo testamenta bio i stan umetnika, rešili smo da stvorimo novu mogućnost za Muzej i stan namenimo budućem rezidencijalnom programu. Trenutno je u fazi sređivanja i opremanja upravo za tu namenu, i u toku sledeće godine planiramo da započnemo ovaj program i ugostimo mnoge strane umetnike. Po principu reciprociteta, ideja nam je da, u komunikaciji sa drugim rezidencijalnim programima u inostranstvu, dobijemo mogućnost da naši umetnici budu poslati na neki inostrani rezidencijalni program”.

Svetlana Mitić, autorka koncepcije izložbe, o izboru radova ističe: „Na samoj izložbi ćemo videti dela koja su izbor iz Legata. Dakle, Izložba obuhvta  petnaest dela nastajalih u vremenskom rasponu od Borinig ranih izlagačkih godina kada nastaju  dela Lovac u jesen, Ruka mehaničara itd, pa do perioda zrelih ostvarenja nastajalih tokom osamdesetih godina, a koja su pored ostalog karakteristična i po  većim dimenzijama, najčešće 200×300 cm  koja se u opusu umetnika, ustaljuju kao format  tokom 80-ih godina prošlog veka. Borin stvaralački postupak odlikuje naglašena serijalnost, što u našoj umetnosti toga vremena predstavlja jedinstvenu pojavu, a čemu je kao bitnoj odlici njegovog stvralaštva dat poseban prostor na ovoj izložbi. Kroz izložbu se može sagledati proces razrađivanja i modifikovanja pojedih karkterističnih formi kao štu su  motiv slova, brojeva, nota, potom kompozicije sa  geometrijski prečišćenim motivima, Blok 45,  U kvadratu idr. Namera je upravo i bila da se izdvajanjem pojedinih dela iz Legata, akcentuju najviši dometi u njegovom stvaralaštvu“.

Svetlana Mitić je, kada je reč o delu Bore Iljovskog, istakla: „Mislim da bi trebalo pomenuti i jedan  segment Borinog rada, koji likovni kritičari manje pominju, a svakako otkriva mnogo o samom umetniku, a to je  potreba za humorom, poigravanje sa nazivima dela, obrtanje njihovog značanja i često dovođenje do apsurda. Ta  potreba da nazivi dela budu lišeni pre svega akademske ozbiljnosti, vrlo  su simptomatična  za njegov rad, i možda  na prvi pogled  podržavaju stereotip o umetniku kao velikom detetu koje se igra. Međutim, kada se odrasli ljudi igraju, i posebno znajući Borino detinjstvo, onda se to obično ne vezuje za srećno detinjstvo, već više za neka traumatična iskustva. Sam umetnik  u pojedinim  intervjuima  govori,  vrlo škrto, o tome da ta potreba za poigravanjem i dvosmislenošću u nazivima dela u početku jeste bila igra, da bi kasnije usled sve veće ozbiljnosti koja ga je okruživala poprimala karkteristike ozbiljne ironije i komentara društvenih pojava.“

Izborom iz Legata, na izložbi Pomereni redosled, gde su pored ostalih predstavljena i dela Odi- se- jada (1990), Posledice oštrog vetra (1990), Pomereni redosled (1979), akcentovani su najviši dometi stvaralaštva Iljovskog, koje kao jedan izolovan autorski opus postiže vrednost da slikarstvo učini mogućim i izvan ustaljenih podela kao što su figuracija–apstrakcija ili dekorativnost – čista umetnost, kako zapaža B. Dimitrijević.

Izložba će biti otvorena za posetioce do 5. novembra 2024. godine.

Bora Iljovski rođen je 17. jula 1942. godine u mestu Drenova u blizini Florine (Egejska Makedonija) kao treće dete oca Ilije i majke Aleksandre, koju nije zapamtio. Do sedme godine živi sa babom Dimitrom i dedom Petrom u rodnom mestu, da bi nakon završetka građanskog rata u Grčkoj bio primoran, kao i većina njegovih sunarodnika, da napusti Grčku i nastavi život u drugoj zemlji.

Detinjstvo provodi kao izbeglica u Poljskoj, a 1956. definitivno dolazi u Jugoslaviju, odnosno Beograd, gde nastavlja školovanje. Najpre upisuje umetničku školu u Novom Sadu, koju ubrzo napušta, da bi potom, 1961, upisao Likovnu akademiju u Beogradu. Na istoj akademiji školovanje nastavlja na poslediplomskim studijama u klasi profesora Đorđa Bošana (kao jedini student) koje završava 1968.

Prvu samostalnu izložbu radova na papiru priredio je u Galeriji Grafičkog kolektiva 1968. a iste godine predstavio se i samostalnom izložbom slika u Galeriji Kolarčevog narodnog univerziteta u Beogradu. Od tada, pored samostalnih izložbi, učestvovao je i na značajnim domaćim i međunarodnim izložbama.

U njegovoj izlagačkoj delatnosti izdvajaju se učešće na 41. Bijenalu u Veneciji 1982. gde je zajedno sa Editom Šubert i Andražom Šalamunom, u selekciji Ješe Denegrija, predstavljao jugoslovensku savremenu umetnost, kao i učešće na izložbi U gudurama Balkana 2003. u Kaselu, gde izlaže na poziv kustosa Renea Bloka. 

Dela Bore Iljovskog nalaze se, pored brojnih domaćih i inostranih privatnih kolekcija, u zbirkama značajnih muzeja i galerija: u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Nacionalnoj galeriji u Berlinu, Muzeju likovnih umetnosti u Budimpešti, Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banja Luci, Muzeju Zepter u Beogradu, kao i mnogim drugim.

Bora Iljovski preminuo je 14. oktobra 2013. godine u Beogradu.