Lični stav o referendumu: Jazavac i Ustav

Odmah da pojasnimo dve stvari. Prvo, nije reč o običnom jazavcu, već o onom koga je Kočić pred sud izveo kao krivca za krađu kukuruza.  Drugo, nije reč ni o običnom Ustavu, već o onom koji omogućava ni manje ni više nego političku korupciju! Jer šta je drugo nego politička korupcija kada je tužilaštvo pod kontrolom stranke. 

I takav smo Ustav trpeli godinama!? A sad nam prekipelo više? Nekome je mrak na oči pao, te je šakom o sto lupio i rekao: E nećeš više majčin sine Ustave, političku korupciju omogućavati! 

Da je Kočić živ, verovatno bi i Ustav pred sud izveo. No, vreme je moderne parlamentarne demokratije. Ne može sad, ko nekad, jazavca u džak pa pred sud. Sada se to radi putem referenduma. Do duše ovaj je suštiniski modifikovan, izgleda baš za ovu potrebu!? Jedva bi se moglo reći da je demokratsko izjašnjavanje. Da ne piše „referendum“ ne bi ni studenti Pravnog fakulteta znali da je to – to. 

Šalu na stranu, ovde su bitna prethodna pitanja. 

Kako znamo da je baš Ustav, a ne npr. jazavac ili „Vedeta“ kriv za nabujalu i do sada u Srbiji nikada veću političku korupciju? Evo odgovora: 

U nedelju 16.1.2022. zakazan je referednum za izmenu Ustava u delu odredbi koje regulišu izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Predlagač i nosioci pravosudnih funkcija su jedinstveni u stavu da su izmene Ustava neophodne kako bi mogli da rade!? Moramo da pročitamo još jednom, to što smo napisali, jer zvuči neverovatno. 

A kada smo pročitali, da li treba da pitamo: Pa šta su do sada radili, ako nisu mogli da rade? Da nisu možda „neradili“ u interesu politike, stranke ili zloupotrebljene političke moći? 

Obrazlažući predlog za izmenu Ustava i ubeđujući biračko telo da je to od suštinske važnosti za vladavinu prava za pristupanje EU i za borbu protiv političke korupcije; čujemo gotovo neverovatne izjave. Kojima se opisuje  upravo stanje vladavine prava i jednostavno rečeno život građana. Sve je to tačno. Što znači da svo to zlo traje od dana kada je Ustav na snagu stupio, a do skoro niko živ nije primetio. Jeste da narod na svojoj koći oseća svakojaku muku, ali to osetio nije. Valjda je narodna koža navikla na dranje. No, biće da je tome kraj, jer se od naroda sada traži da oseti baš to što oseća i da se referendumski ponaša.

Što se nas tiče, mi to odavno znamo, o tome pričamo, pišemo i na razne druge načine ukazujemo. Mnogim ljudima dosadismo. S toga, upućujemo svakog čitaoca koji je voljan da se u raspravu uključi, da prethodno pročita našu publikaciju o vladavini prava u Srbiji sa naslovom „Kako je jedna ceduljica srušila MUP“, a može i drugu „Oči u oči sa političkom korupcijom“. 

Referendumsko ili pitanje od mnogo većeg značaja?

Referendumsko pitanje se u javnosti prilično kasno pojavilo. I to u vreme kada su aktivnosti takve vrste u drugom planu. Narod se u to vreme fokusira na sarmu, pečenje, pančevačko pivo i rasol. Tako da ne stiže da proučava ustavne amandmane, a i kad ima vremena čita samo naslove. Sve to je uticalo da najveći deo javnosti nit tačno zna o čemu se radi, niti to lako može da razume. Tu je i priličan broj onih koje ništa ne zanima.

Na sve to, dodala se i stranačka komponenta, koja po nekom pravilu negira sve što druga strana predloži. A onda su na sto bačene najjače karte – referendum je proglašen za pitanje poverenja prema režimu, kao prolog za skorašnje izbore. Navodno bi trebalo da znači da će svi oni koji na referendumu glasaju protiv i na izborima biti protiv. A to je pitanje svih pitanja koje kreiraju stranke a utiče direktno na život svakog građanina Srbije. Trebalo bi da su, zbog toga za ovo kompleksno referendumsko/izborno pitanje zainteresovani. 

Čemu služe izmene propisa?

Mnogo puta je postavljeno pitanje, i mi smo ga postavljali: Kakva je korist od izmena zakona, propisa, Ustava? Mnogo smo propisa u toj oblasti promenili, a da li se smanjila politička korupcija?

I ovaj put jasno kažemo, da od svih dosadašnjih izmena zakona  i propisa, nije bilo apsolutno nikakve koristi u vezi sa borbom protiv političke korupcije. Naprotiv, ona je bujala  i jačala, ušla u društvo u celini i u svaku njegovu poru pojedinačno. Teško je to na malom prostoru opisati. Mi smo to pokušali da uradimo kroz dve napred navedene publikacije. Još je teže to objasniti prosečnom biračkom telu. Primer iz Kukulovaca to najbolje pokazuje (tražili su da im se asfaltira put pa tek onda da glasaju na prethodnim izborima). U skladu sa Kukulovačkim učenjem, običan čovek teško da može da shvati opasnost od „darivanja“ jednom crvenom, sa dvadeset evra, trideset evra, sto evra. Sa druge strane običan čovek je opasnost od političke korupcije shvatio tek kada mu jezaklonila sunce, ušla u park, štalu, njivu, potok, životnu egzistenciju. 

Ništa to nije novo. Naučna misao je to teorijski savršeno opisala. Mi smo sa svoje strane godinama pokušavali da na razne načine ukažemo na zlo koje, ne samo da preti, nego koje će se desiti, ukoliko ga ne sprečimo. A nismo ga sprečili. „Vedeta“ je to u šest i po minuta jasno i brutalno iskreno objasnila. „Dok su ovde neki okretali glavu na drugu stranu, moja je moć u međuvremenu narasla. Ja sada brinem o društvu u celini“

Što se tiče uticaja referenduma na ocenu EU o stanju vladavine prava u Srbiji; moći ćemo da je ofarbamo samo ako nam to dozvoli. Tako da tu niko ne treba da ima zadršku. EU savršeno dobro zna sve o nama pa i o vladavini prava. 

Dakle, na putu ka EU, a u svetoj borbi protiv političke korupcije samo nam je Ustav kamen spoticanja. Njega kad izmenimo, sve će drugo samo od sebe da se desi. Pa ko poveruje – poveruje.

Bez obzira da li su svi razlozi za izmenu Ustava opravdani; svakako da smatramo da ni jedan organ a najmanje pravosudni (i policijski) ne treba da bude pod uticajem politike. Svi propisi bi trebali da onemogućavaju uticaj bilo kakve politike. Ali sve te propise sprovode ljudi, pa i one koje izmenimo. Lako ćemo promeniti Ustav i menjati ga svaki čas, ali kako da promenimo ljude? To pitanje ostaje za neko drugo vreme.  

Na kraju, mi se politikom ne bavimo i ne agitujemo ni za jednu stranu (osim za istinu i vladavinu prava). Tako da molimo čitaoce da ne budu pod utiskom ovog teksta kada odlučuju da li će uopšte glasati i kako. U taj aspekt referendumskog pitanje se ne upuštamo. Svako neka glasa ili ne glasa po svojoj svesti i savesti.

Odmah da pojasnimo dve stvari. Prvo, nije reč o običnom jazavcu, već o onom koga je Kočić pred sud izveo kao krivca za krađu kukuruza.  Drugo, nije reč ni o običnom Ustavu, već o onom koji omogućava ni manje ni više nego političku korupciju! Jer šta je drugo nego politička korupcija kada je tužilaštvo pod kontrolom stranke.