Mala Gospojina – dan za svadbe i veridbe

Danas se slavi Mala Gospojina kao uspomena na dan kada je rođena Presveta Bogorodica Marija, u domu Joakima i Ane u Nazaretu. Za ovaj veliki i važan praznik vezuju se brojna verovanja i običaji. 

Bogorodica je rođena u Nazaretu, od ostarelih i pravednih roditelja Joakima i Ane. Po ocu, bila je od carskog roda Davidovog, po majci od roda prvosvešteničkog. 

Ana je kao starica rodila kćer Mariju, po blagoslovu Božjem. Upravo je Bog i odredio Mariju da bude majka Isusa Hrista, i zato se slavi kao Presveta Bogorodica. 

Doživeće najveće radosti i najveće boli, sve dok i sama, posle isteka zemaljskih dana, nije otišla u večnu svetlost i slavu. 

Ona je i danas zastupnica ljudi pred Tvorcem, kojoj se upućuju najtoplije molitve. 

Pred njenim čudotvornim ikonama dešavaju se isceljenja, a ljudi u nevolji dobijaju pomoć.

Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. 

Zemljoradnicima je današnji praznik označavao početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva. Priređivane su i razne stočarske svečanosti.

Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje. 

Prema narodnom verovanju žene danas ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove. Postoji verovanje i da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama.

Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu.

Ovaj dan dobar je za svadbe i veridbe. U mnogim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije.

Kada je o prazniku vedro, veruje se da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.

Danas se slavi Mala Gospojina kao uspomena na dan kada je rođena Presveta Bogorodica Marija, u domu Joakima i Ane u Nazaretu. Za ovaj veliki i važan praznik vezuju se brojna verovanja i običaji.