Mali broj građana koristi registar „Ne zovi”

Na nekoliko miliona mobilnih i fiksnih brojeva u korišćenju to čini manje od jedan odsto, navodi se u saopštenju Udruženja potrošača „Efektiva”. Kako su objasnili, od početka rada ovog registra tržišna inspekcija je primila 25 prijava građana, zbog kojih je izvršeno 19 inspekcijskih nadzora, a samo u pet slučajeva je pokrenut prekršajni postupak.

Inače, već godinama se kod nas građani žale da ih stalno pozivaju različite kompanije ili pojedinci koji nude na prodaju neke proizvode ili usluge. Veliki problem je i u tome što oni najčešće kontaktiraju starije građane i lako im prodaju proizvode koji su najčešće lošeg kvaliteta i po vrlo visokim cenama. Posle, kada se već nađu u problemu, teško mogu da raskinu potpisane ugovore.

Iako Zakon o zaštiti potrošača sankcioniše ovakvo ponašanje i zabranjuje ga, nasrtljive trgovce je bilo teško zaustaviti. Jedan od načina i pokušaja je upravo registar „Ne zovi” u kome se nalaze brojevi telefona potrošača koji ne žele da primaju ovakve pozive. Prema pravilima, trgovci imaju obavezu da provere da li je potencijalni kupac u tom registru pre nego što ga pozovu. U suštini, građani koji se upišu u ovaj registar ne bi trebalo da dobijaju pozive, SMS ili MMS poruke, u kojima se nude neki proizvodi i usluge. Jedini izuzetak je ako je neko ranije ostavio broj telefona trgovcu kako bi dobijao obaveštenja o pogodnostima.

Zašto onda ima tako malo prijavljenih građana u ovom registru?

Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva” kaže za Politiku da to pokazuje da građani nemaju poverenja u ovaj sistem, posebno što Zakon o zaštiti potrošača već reguliše ovu oblast.

– Kada je najavljeno pokretanje registra govorilo se da je on najviše namenjen starijim osobama koje koriste uglavnom fiksni telefon. Naše istraživanje je pokazalo da vi ni kod jednog operatera ne možete da dobijete listing dolaznih poziva, samo odlaznih. Postavlja se pitanje kako bi onda neko uopšte doznao da ga je zvao neki tamo trgovac iako je prijavio svoj broj u registru „Ne zovi” – objašnjava Gavrilović.

On kaže da se kompletna zaštita potrošača u Srbiji oslanja na rad Udruženja za zaštitu potrošača, dok inspekcija nema nadležnosti da rešava veći deo problema koje tište potrošače.

– Poražavajuće je da je toliko malo upisanih u registar. Ima veliki broj ljudi koji nisu ni čuli da postoji ovakva mogućnost, ali svakako se postavlja pitanje koji je smisao ovog registra, ako mi u potrošačkim organizacijama i dalje imamo veliki broj žalbi građana na ovakvo ponašanje trgovaca – objašnjava Gavrilović.

Na pitanje šta je rešenje, on kaže da je to svakako objavljivanje imena onih trgovaca koji su kažnjeni kako bi potrošači imali primer i mogli da se identifikuju sa takvim slučajevima. Gavrilović kaže da oni u udruženju svaki dan imaju najmanje jedan primer da je neko prevaren tako što mu je roditelje, na primer, neko pozvao i prodao neki proizvod ili uslugu.

– Moraju da se strože kažnjavaju i da se to objavljuje. Trgovci koji se služe ovakvim prevarama vide da je loša procedura kažnjavanja i koriste to – kaže sagovornik Politike.