Mali: Na račune 360.000 mladih danas uplaćena pomoć države od 100 evra

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali istakao je da će danas biti uplaćen novac na račune 360.000 prijavljenih mladih za pomoć države od 100 evra, a sutra na račune preostalih prijavljenih. Kako je podsetio, juče je novac legao na račune 340.000 mladih.

„Pomoć je namenjena za mlade od 16 do 29 godina i nju će dobiti ukupno 1.059.411 mladih, odnosno 1.019.796 onih koji su se prijavili, i još 39.615 primalaca novčane socijalne pomoći i lica u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija koji se nisu prijavljivali. Dakle, prijavio se svako ko je želeo i ta brojka nam govori koliko je ova mera bila opravdana. To je važno, ne samo zbog optimizma koji smo kreirali među mladima, nego i što će novac koji im dajemo potrošiti u Srbiji. Mi ćemo kroz porez na dodatu vrednost deo novca dobiti nazad u budžet“, rekao je on gostujući na televiziji Hepi.

Odgovarajući na pitanje da li je neka investicija zaustavljena ili propala, Mali je rekao da je država reagovala brzo i efikasno, da su sačuvana radna mesta i nivo privredne aktivnosti.

„U poslednje dve godine, ako pogledate pandemiju i setite se onih slika iz Amerike, Austrije, Francuske, praznih radnji, činjenice da su milioni ljudi ostali bez posla jer su zatvarane fabrike, mi taj scenario nismo imali. Reagovali smo brzo i efikasno, sa ukupno 8,7 milijardi evra, što čini oko 18 odsto našeg BDP-a. U okviru mera pomoći isplaćivali smo minimalne zarade, svim punoletnim građanima po 100 evra, uveli smo garantne šeme da obezbedimo likvidnost za našu privredu… Dakle, država je pokazala svoju snagu“, istakao je Mali.

Podsetio je da je Srbija prošle godine imala jednu od najvećih stopa rasta u Evropi, od čak 7,5 odsto BDP-a.

„Kada pogledate kumulativno, uz rezultat od minus 0,9 odsto 2020. godine, rast je 6,5 procenata. Ne samo da je naša privreda pokazala da je otporna na krizu, nego smo aktivnim, brzim i efikasnim merama uspeli da održimo nivo privredne aktivnosti i zato je Srbija prva po stopi rasta ekonomije u doba najveće krize“, rekao je on.

Mali je naveo da je prošle godine 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija ušlo u Srbiju, što je više od rekordne 2019. godine.

„Imamo više investicija nego sve zemlje u regionu Zapadnog Balkana zajedno, apsolutno dominiramo i to je rezultat brze reakcije u doba pandemije. Stvorili smo kredibilitet i poverenje među investitorima, jer se u doba ove krize, jasno pokazalo kako neke zemlje mogu brzo i efikasno da reaguju, a da druge nemaju kapacitet za to. Mi smo prvi nabavili respiratore i vakcine, i zapravo smo prva zemlja u Evropi koja je nudila četiri vakcine. Napravili smo i tri nove kovid bolnice“, objasnio je on.

Mali je dodao da investitori na Srbiju gledaju kao na kredibilnu zemlju, o čemu jasno govore podaci da investicije ne staju, da se stalno otvaraju nove fabrike.

„Predsednik Vučić je za poslednjih šest, sedam godina otvorio 250 fabrika. To je razlog zbog čega smo smanjili nezaposlenost, i kada pitate građane, danas nije više najvažnije samo naći posao, jer posla ima. Stopa nezaposlenosti je 2012. godine bila 25,9 odsto odnosno svaki četvrti građanin nije imao posao, a danas je stopa nezaposlenosti 10,5 procenata, uprkos ogromnoj krizi u protekle dve godine. Mi se borimo za svakog građanina da nađe posao i to je primer odgovorne ekonomske politike i kako država treba da pokazuje svoju snagu u doba krize. Lako je pričati kada je sve lepo, ali kada je kriza onda se pokazuje jačina i stabilnost“, naveo je Mali.

Ministar finansija je podsetio i da je pre nekoliko dana otvoren deo auto-puta u dužini od 11,5 kilometara od Preljine do Pakovraća.

„Nikada više nismo investirali u auto-puteve i brze saobraćajnice, škole, bolnice, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, u kanalizaciju. Trenutno u izgradnji imamo 10 auto-puteva i brzih saobraćajnica, što nijedna druga zemlja nema“, istakao je on.

Mali je, odgovarajući na kritike pojedinaca iz opozicije, naglasio da je politika danas usmerena na podizanje životnog standarda građana iz meseca u mesec, iz godine u godinu.

„Plate i penzije rastu i danas možemo da razgovaramo o rastu iz meseca u mesec, a s druge strane i da aktivno radimo na podizanju životnog standarda građana kroz ulaganja u infrastrukturu. To je suština naše ekonomske politike i naše politike uopšte. Kada nema argumenata, onda je očigledan recept poništavanje svega što je bilo ko drugi uradio. Ako pogledate bivšu vlast, rezultat je činjenica da je Dragan Đilas stavio 619 miliona evra u svoj džep, dok je zemlja bila pred bankrotom 2012. godine“, rekao je on.

On je podsetio da je situacija u Srbiji, za vreme bivše vlasti bila kritična, pošto je, kako je rekao, u jednom trenutku 2012. godine na računu države bilo samo 8,5 milijardi dinara.

„Dakle, nismo imali ni za penzije tog meseca. Doveli su nas u situaciju ne samo da nemamo da živimo normalno, nego i da nemamo da isplatimo obaveze koje su postojale. Zato smo i u krenuli u teške reforme što nije bila laka odluka, ali je bila jedina ispravna u tom trenutku“, rekao je Mali, i dodao da smo zahvaljujući tome došli do trenutka kada u najvećoj ekonomskoj krizi Srbija postaje pobednik.

Mali je naglasio da do toga ne bi došlo da nije bilo posvećenosti i vizije predsednika Vučića, koji voli našu zemlju i živi za nju.

„Da nije bilo tih teških mera, Srbija danas ne bi bila tu gde jeste. To je poverenje i kredibilitet koji stvarate, i prema građanima i prema javnosti u inostranstvu i drugim svetskim liderima“, naveo je on.

Podsetio je i da je 2011, 2012. godine Srbija imala dvocifrenu inflaciju od 11,4 odsto.

„Ako se sećate, kurs je 2008. godine bio 83 dinara, pa je 2011, 2012. godine otišao na 113 dinara. Kurs je već duže vreme stabilan i evro vredi oko 117,5 dinara. Dakle, stabilna je monetarna politika, smanjen deficit, stopa javnog duga je oko 52 odsto u odnosu na BDP, a nivo Mastrihta je 60 odsto BDP-a“, naglasio je Mali.

Ministar finansija je rekao da je Srbija u potpunosti stabilna, što su potvrdile brojne međunarodne finansijske institucije, poput Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i agencija za kreditni rejting.

„Nemamo problem sa zaduženošću, pri čemu su nam kamatne stope izuzetno niske u odnosu na ogromne koje je prethodna vlast imala. Podsetiću da su oni 2011. godine emitovali obveznicu po kamatnoj stopi od 7,25 odsto, a mi sada emitujemo obveznicu po stopi od oko jedan odsto. I nije samo pitanje zaduženosti, već za šta se taj novac koristi“, rekao je on.

On je prokomentarisao i da se na primeru Grada Beograda vidi da se u vreme bivše vlasti novac ulagao u besmislene projekte.

„Neki od projekata, na koji su bukvalno bačene pare su replika Terazija u Novom Beogradu ili Pazl grad. Pogledajte sada, i kada se zadužujemo, to radimo za konkretne projekte od kojih građani imaju koristi. To je suštinska promena ekonomske politike“, naglasio je on, i dodao da se danas kroz ozbiljne investicije stvara rast BDP, što je osnova za realno povećanje plata i penzija i za nova radna mesta.

Mali je naveo da je BDP 2012. godine iznosio oko 33 milijarde, dok je prošle godine on bio preko 50 milijardi evra.

„Mi smo za deset godina stvorili oko 20 milijardi evra i to raste. Bruto društveni proizvod jedne zemlje je jedino objektivno merilo bogatstva nacije, a taj iznos raste svake godine“, istakao je on.

Odgovarajući na pitanje o zluradim komentarima po pitanju zaduženja, Mali je naglasio da će nastaviti da odgovara na laži koje pojedinci plasiraju.

„Imali su negativan rast BDP-a u doba krize 2008. godine koja nije bila ni nalik ovoj sa kojom se danas suočavamo. Ali, oni su rekli da to na Srbiju neće uticati i da je to razvojna šansa. Rezultat je bio da nisu imali para u budžetu da isplate penzije i to penzioneri treba da znaju – nije bilo para u budžetu da se penzije isplate, ali u njihovim privatnim džepovima je bilo mnogo novca, koje su zaradili na uštrb i na štetu građana“, podsetio je Mali, i dodao da je u vreme bivše vlasti stopa javnog duga bila 79 odsto BDP.

Kako je rekao, pojedinci iz opozicije maliciozno plasiraju laži, govoreći o zaduživanju Srbije.

„Uzmimo za primer izgradnju Moravskog koridora od Pojata, preko Kruševca, Trstenika, prema Čačku, što je jedna od najvažnijih saobraćajnica koje radimo. Zamislite šta to znači za građane tog dela Srbije, ali i za građane cele zemlje. To je ogroman projekat i koštaće oko 800 miliona, ali to se vraća kroz rast BDP-a tog dela Srbije, kroz povećanje plata, otvaranje radnih mesta, mnogostruko se vraća u kratkom periodu. Osnova finansija je da dugoročne projekte finansirate dugoročnim izvorima finansiranja. To je pravilo broj jedan u bilo kojoj knjizi o javnim finansijama! Kada se auto-put gradi, efekti izgradnje se vide u godinama koje dolaze, i uzima se dugoročni kredit za izgradnju“, rekao je on.

Dodao je da kritičari smatraju da kada se zadužujete, primera radi 400 miliona evra, to odmah ulazi u javni dug, odnosno da ga podiže sa 30 na 50 milijardi evra, ali da to nije istina, jer su oni sabrali sve što se u Srbiji trenutno ulaže u radove.

„To nije tačno, jer oni nemaju pojma o javnim finansijama. Kako se taj novac povlači u godinama koje dolaze, tako se stvara obaveza, ne sve i odmah“, objasnio je Mali.

Naglasio je da Srbija danas ima novca za puteve, škole i druge investicije jer je ključ u vođenju odgovorne ekonomske politike.

„Srbija će biti umrežena auto-putevima i novim modernim prugama. To je osnova za dalje ulaganje, otvaraće se fabrike, a time raste i kvalitet života. Mi se borimo za tu Srbiju“, rekao je Mali, i zaključio da građani sada jasno vide razliku u odnosu na vreme kada su na vlasti bili političari koji su vodili isključivo politiku sopstvenih interesa.

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali istakao je da će danas biti uplaćen novac na račune 360.000 prijavljenih mladih za pomoć države od 100 evra, a sutra na račune preostalih prijavljenih. Kako je podsetio, juče je novac legao na račune 340.000 mladih.