Mali podsetnik: Sedam poreza koje plaćaju građani Srbije

Osim poreza na imovinu, koji uključuje, stanove, vikendicu, garaže i pomoćne objekte, mnoge porodice u Srbiji plaćaju još šest različitih poreza.

 

Tako ukupna cifra koju godišnje izdvoje na ime državnih nameta prosečnu porodicu može da dostigne i po nekoliko stotina evra.

 

Pored poreza na imovinu, najveći broj građana plaća i porez prilikom registracije automobila. Vlasnici čamaca takođe plaćaju naknadu. Plaća se i porez na njive, placeve, poljoprivredno zemljište, ali i na oružje i grobno mesto.

 

Mnogi građani, oni sa boljim platama (preko 2,9 miliona dinara neto godišnje) plaćaju i porez na dohodak.

 

 

U okviru godišnjeg poreza na imovinu svi vlasnici stanova, kuća, vikendica i drugih nekretnina dužni su da plate sumu koju propisuje lokalna samouprava. Iznos se određuje na osnovu cene kvadrata na teritoriji opštine u prethodnoj godini, a ovaj porez može da se plati u četiri kvartalne rate, koje dospevaju u februaru, maju, avgustu i novembru.

 

Rok za plaćanje poreza na imovinu na nivou cele Srbije ističe u sledeći ponedeljak, 14. februara, i ukoliko se ova obaveza ne uplati na vreme, država će naplatiti svaki dan kašnjenja.

 

Stručnjaci preporučuju da se građanima ne isplati da prekoračuju rokove jer pored uvećanog poreza na imovinu, ukupno zaduženje može da im optereti i kamata (devet odsto) ali i kazna od 50.000 dinara. Tu kaznu mogu da plate i oni koji još uvek nisu izmirili obaveze za prethodni kvartal.

 

 

Porez na upotrebu motornih vozila, koji se plaća prilikom redovne godišnje registracije, promenjen je, pa tako za automobile koji se najčešće sreću na našim ulicama, sa kubikažom od 1.150 do 1.600 cm3, iznosi oko 2.600, odnosno 5.700 dinara, piše Blic.

 

Sada imamo i novi zakon koji će od januara naredne godine drastično smanjiti cenu registracije. Nova pravila se odnose na vozila stara od pet do 20 godina, zapremine motora 2.000 kubika i više. Registracija polovnih automobila, koja se do sada obračunavala na osnovu zapremine motora, biće jeftinija od 10 do čak 25 odsto, i obračunavaća se po godištu vozila.

 

Na primer, za Volksvagen Pasat, od 2.000 kubika, 2007. godišta, registracija će biti jeftinija za 8.500 dinara, što je smanjenje sa 34.000 dinara u ovoj godini na 25.000 u narednoj.

 

 

Vlasnici novih čamaca bez kabine, dužine do pet metara, plaćaju godišnji porez od 4.000 do 40.000 dinara, u zavisnosti od snage motora.

 

Za plovila starija od 10 godina iznos se kreće od 2.800 do 28.400 dinara. Porez na nove „kabinaše“ kreće se od 6.750 do 43.300 dinara, a na brodove i jahte sa motornim pogonom od 67.000 do 270.000 dinara.

 

Za plutajuće ugostiteljske objekte porez se plaća prema površini koju zauzimaju i iznosi 1.350 dinara po kvadratu.

 

 

Porez na registrovano oružje plaća se za svaku kalendarsku godinu, i to na automatsku pušku, poluautomatsku pušku i oružje za ličnu bezbednost kategorije B (pištolji).

 

Ovaj porez se plaća u godišnjem iznosu, po svakom komadu oružja, i to 3.670 dinara na oružje za ličnu bezbednost kategorije B, 5.430 dinara za poluautomatsku pušku i 13.530 dinara za automatsku pušku.

 

 

Porez na poljoprivredno zemljište razlikuje se od grada do grada, baš kao i porez na ostale nekretnine, odnosno stanove i kuće. Lokalna samouprava određuje iznose, na osnovu prosečne cene kvadrata u prethodnoj godini. I to je drugi porez koji muči mnoge građane, a posebno one koji imaju njivu od koje nemaju nikakve koristi – jednostavno su je nasledili i ne koriste je.

 

 

Porez na dohodak je oporezivanje prihoda fizičkog lica, a naplata ove vrste poreza kod nas se najčešće vrši mesečno, kroz oporezivanje plata („porez na zaradu“). Poslodavac je dužan da ovu sumu obračuna i uplati poreskim organima u ime radnika, a poreska stopa iznosi 10 odsto bruto plate, s tim što postoji manji neoporezivi iznos (u 2020. iznosi 16.300 dinara).

 

Drugi, manje zastupljen pristup oporezivanju dohotka je oporezivanje preduzetnika – paušalno i putem oporezive dobiti. Posebno se oporezuju drugi prihodi koji ne potiču od plata, kao što su prihodi od kapitala gde poreska stopa iznosi 15 odsto, ili na izdavanje nepokretnosti gde poreska stopa iznosi 20 odsto.

 

Pored toga, postoji i posebni godišnji porez na dohodak, koji se plaća na visoke prihode, odnosno na one iznad trostruke prosečne godišnje zarade u zemlji. Poreska stopa za prihode do šestrostrukog iznosa prosečne zarade iznosi 10 odsto, a za iznose preko tog limita 15 procenata.

 

 

Nosioci prava korišćenja grobnog mesta plaćaju u Beogradu godišnje oko 1.500 dinara, za zakup i održavanje.

 

 

Najveći porez na imovinu za prošlu godinu platio je Beograđanin koji poseduje više od 5.000 kvadrata stanova, poslovnog prostora, garaža i građevinskog zemljišta. Njegovo poresko rešenje na ime stambenog i poslovnog prostora glasio je na tačno 7.924.247 dinara ili oko 67.000 evra.

 

Ovaj poreski obveznik porez je je platio po četiri osnova – za ukupno 3.522 kvadrata stanova platio je tačno 7,1 milion dinara, za poslovne objekte površine 318 kvadrata platio je 481.000 dinara, nešto više od 110.000 dinara izdvojio je na ime poreza na garaže i garažna mesta, kao i 230.753 dinara za zemljište površine 1.107 kvadrata.