Marže paprene, cene proizvoda porastu i do 400 odsto

One se u Srbiji kreću od tri do 80 odsto, u zavisnosti od proizvoda, mada ima i artikala gde razlika između proizvođačke i potrošačke cene ide i do 400 odsto, pišu Novosti. 

 

Pojedini stručnjaci, međutim, tvrde da ćar trgovaca nije baš primamljiv, jer skromna kupovna moć našeg kupca ne bi mogla da podnese velike marže.

 

Najniže marže imaju najosnovnije namirnice – od tri do 10 odsto, odeća i obuća prosečno 40 odsto. Kod kolica, sedalica i druge opreme za najmlađe, poznatih svetskih brendova – i do 100 odsto, a na luksuzu se zarađuje i više od 400 odsto.

 

Guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković nedavno je izjavila da se jačanje domaće valute nije preselilo na cenovnike, a da razloge treba tražiti u visokim trgovačkim maržama. Da nas trgovci ne štede svojom zaradom veruju i u udruženjima potrošača, ali smatraju da to nije razlog što se ne oseća rast vrednosti domaće valute.

 

„Marže jesu velike i negde prelaze i 400 odsto. Kako se trgovcima isplati da tokom specijalnih akcija snize cene i do 50 odsto, a i tada imaju zaradu koliko njihov kolega u Evropi ima i bez sniženja cena. Ipak, ne mogu da se složim da su marže razlog što jak dinar nije smanjio cene. Iza rasta dinara ne stoji jačanje privrede u Srbiji, već više spoljni faktori iz Evrope. Tamošnja inflacija i štampanje para odrazili su se i na kurs naše valute“, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača.

 

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je pravilo da trgovac gleda da zaradi što je moguće više, a to sprečava samo konkurencija.

 

„Čim ih je više na tržištu koji se grabe za taj udeo u marži, verovatnoća visokih marži se smanjuje i rastu šanse da se u ceni proizvoda prikaže realni nivo troškova prometa“, navodi Bogosavljević.

 

Žarko Malinović iz sektora za trgovinu Privredne komore Srbije kaže da su trgovačke marže u Srbiji niže nego u regionu i Evropi, jer prosečna kupovna moć ne bi mogla da izdrži velike razlike između proizvođačkih i trgovačkih cena.

 

„U većini kategorija marže idu od tri do 10 odsto. Najmanje zarade trgovaca su kod prehrambenih proizvoda – kod mleka, mesa, ulja, šećera, brašna, kreću se od tri do pet odsto. Veće marže su kod brendirane robe, koja u malim količinama ulazi u Srbiji. Tu naši trgovci sa tako skromnim nabavkama ne mogu da računaju na povoljne rabate koje imaju velike inostrane kompanije. Marže sigurno nisu razlog zašto se jačanje dinara nije preselilo na cenovnike. Jer, procentualno jačanje dinara nema veliki uticaj na cene. Dodatno je to što se mnoge sirovine plaćaju u evrima, a nije pojeftinilo gorivo, niti struja… Profitna stopa trgovca u Srbiji je oko 3,5 odsto, dok je u industriji oko 6,4 odsto“, navodi Madžar.

 

„Ako su zaista marže kod nas visoke, zašto se strane firme ne polakome i ne dođu ovde da bi zaradile više nego u drugim privredama. Mi bismo u tom slučaju bili eldorado za trgovce. Pohrlili bi kod nas iz drugih krajeva. Da li postoje administrativne prepreke i ekonomsko-političke teškoće za jače angažovanje stranih trgovinskih firmi u našoj zemlji? Suština je da nismo ni mi svojim propisima i politikama olakšali dolazak stranih firmi, što bi dovelo do toga da i ako ima tih visokih marži, to konkurencija sreže“, pita se Madžar.