Matija Bećković: „Poezija je maternji jezik čovečanstva“

PANČEVO – Poetsko veče „Krilate pesme“, čiji je gost bio Matija Bećković, priređeno je u petak, 26. avgusta, u Biblioteci grada Pančeva. Matija Bećković posetio je Pančevo posle 4 godine.

U punoj čitaonici Gradske biblioteke svoje stihove čitale su dve od tri autorki književnog projekta „Krilate pesme“, pesnikinje Gordana Vlajić i Milosava Pavlović, kao i njihov gost, akademik i književnik Matija Bećković. Iz svog dragocenog, a neprocenjivog stvaralaštva, Bećković je, pored ostalih, izdvojio i recitovao pesme: „Pismo“, „Hleba i jezika“, „Kosovo polje“, „Majka“, „Nisi ti više mali“, „Nešto onako“, „ Đe reče Japan“, „Kad dođeš u bilo koji grad“, posvećenu, između ostalog, i Veri Pavladoljskoj, zatim pesmu „Put kojeg nema“, posvećenu prijatelju Momi Kaporu… 

Pesnik je recitovao i delove svoje poeme „Kad budem mlađi“, u kojima se osvrnuo na preterano, ali prazno isticanje pojedinih trendova, poput depiliranja, dijeta, robnih marki, teretana, završivši rečima: Prvi da stignem na nebo uspravan i klistiran, a ovde da ostavim sve izlučevine, sav znoj i smrad, kako bih bio siguran da je nešto ostalo iza mene i da nisam živeo uzalud. 

Domaćini programa, pesnikinje Gordana Vlajić i Milosava Pavlović, pročitale su svoje pesme „Molitva pisca“ (Vlajić) i „Kuhinja“ (Pavlović), istakavši da ne bi propustile privilegiju da svoju poeziju čitaju zajedno sa Matijom Bećkovićem. 

Po završetku, posle gromoglasnog aplauza koji je trajao i nekoliko minuta, Bećković je odlučio da za kraj izrecituje i „Ćeraćemo se još“. 

Pesnik je sa nekoliko reči komentarisao i same dolaske na književne večeri: 

– Davno je rečeno da je ljudski glas najsavršeniji instrument i prosto pesme postaju neke vrste kompozicije za sopvstveni glas, i onda pesme koje mogu da se glasno govore, one su u stvari ona istinska poezija koja nije mrtvo slovo na papiru. Zato se ja uvek čudim kad mi pesnik kaže da ga ne interesuje publika, da piše za sebe. Ako je za sebe ne mora ni da piše, može da samo da preveže maramicu, pa da se seti šta je hteo da kaže.

Predviđanja da poezija gubi svoju publiku i izumire, Bećković je ocenio rečima: 

– Kada je biblioteka objavila da će biti ovo književno veče, vi ste se odlučili da dođete da slušate poeziju, iako je na tolikim televizijama toliko programa, u kafićima zabava, u bioskopima i pozorištima dešavanja, a kad ste se odlučili da slušate pesnika, znali ste da vas ovde ne čeka nikakva zabava, muzika, nema čak ni pauza. Poezija će nadživeti čak i pesnike, a kamoli takve prognoze da je više neće biti – istakao je pisac, i dodao:

– Još i danas imate mlade ljude koji se opredeljuju za studije književnosti, koji su ne samo izabrali to zanimanje, nego i taj život. To znači onaj život u kojem ih ne čeka nikakvo materijalno bogatstvo, nego samo ono drugo, mnogo dublje i važnije. 

Književno veče organizovala je Gradska biblioteka u saradnji sa Udruženjem„Art“, a u okviru Pančevačkog kulturnog leta.