Hristina Piskulidis iz nevladine organizacije „Astra“ kaže za RTS da se na osnovu domaćih i međunarodnih istraživanja pretpostavlja da 70 do 80 odsto osoba u prostituciji nije tu svojom voljom što znači da su žrtve trgovine ljudima. Na državnom nivou 2020. godine 57 osoba zvanično je identifikovano kao žrtve trgovine ljudima, od toga 24 su bila deca, a prošle godine 46 osoba, od čega su 17 bila deca. Ističe da se procenat dece kreće oko 50 posto i da je to ono što zabrinjava, jer su u pitanju sve mlađe devojčice, koje u trenutku vrbovanja imaju između 12 i 15 godina.
Hristina Piskulidis za RTS navodi da kada su u pitanju devojčice najdominantniji vid eksploatacije je seksualni i da treba imati u vidu da su mnoge osobe koje su u trenutku identifikacije bile punoletne u trenutku vrbovanja verovatno bile maloletne.
„Pre nego što se desi vrbovanje postoji statistika koja kaže da mnoge žrtve imaju iskustvo nasilja i to ih čini ranjivijim. Uglavnom su u pitanju ekonomski nerazvijene sredine i postoji potreba osobe da iz jedne nezavidne situacije na neki način poboljša svoj život. Svaka kriza, bilo zdravstvena, bilo ekonomska, dovodi ljude u rizik od kriminalnih dela“, objašnjava Piskulidis.
Dodaje da smo svedoci da iz jedne krize ulazimo u drugu, a to znači da je potencijalni broj ljudi u riziku veliki.
Žrtve trgovine ljudima su sekusalno i radno su eksploatisane, a suočavaju se i sa ucenama i nasiljem.
„S obzirom da je trgovina ljudima situacija jedne potpune neslobode, odnosno osoba ne može da napusti kada hoće, uvek postoji jedan vide ucene i nasilja. Ukoliko je u pitanju seksualna eksploacija devojke su ugrožene kako od strane klijenata tako i od strane ljudi koji ih podvode. Kažnjavaju se fizički, psihički maltretiraju, doživljavaju pretnje da će neki eksplicitni materijali biti objavljeni“, objašnjava Hristina Piskulidis.
Prema njenim rečima organizacija, „Astra“ već 11 godina radi analizu sudskih presuda za trgovinu ljudima i tu statistika takođe nije sjajna.
„Vrlo često tokom suđenja dolazi do prekvalifikacije krivičnog dela trgovina ljudima u krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije. Nakon toga uglavnom sledi priznanje krivice i počinioci dobijaju vrlo niske kazne koje su uslovne ili od jedne do tri godine. Za krivično delo trgovina ljudima zaprećena je kazna od tri do 12 godina ali se tako visoke kazne retko izriču“, naglašava Piskulidis.
Poručuje da imamo dobar sistem i dobre zakone, ali je primena ponekad diskutabilna i da treba da se pozabavimo time da se zakon primenjuje i da se koriste sistemi koji su već dostupni.
Hristina Piskulidis iz nevladine organizacije „Astra“ kaže za RTS da se na osnovu domaćih i međunarodnih istraživanja pretpostavlja da 70 do 80 odsto osoba u prostituciji nije tu svojom voljom što znači da su žrtve trgovine ljudima. Na državnom nivou 2020. godine 57 osoba zvanično je identifikovano kao žrtve trgovine ljudima, od toga 24 su bila deca, a prošle godine 46 osoba, od čega su 17 bila deca. Ističe da se procenat dece kreće oko 50 posto i da je to ono što zabrinjava, jer su u pitanju sve mlađe devojčice, koje u trenutku vrbovanja imaju između 12 i 15 godina.