Menja se način deklarisanja meda

U slučaju mešavina trebalo bi da se obeležavaju sve države iz kojih je uvezen. Redosled navođenja tih zemalja bio bi po udelu količine meda iz te zemlje, a kod prve četiri države bi stajao i procenat učešća tog meda u tegli (zaokružen na najbližih pet odsto). Ukoliko zbir procenata te četiri države ne pređe 50 odsto učešća meda u tegli, navode se procenti i kod narednih država kako bi potrošač znao čiji medovi dominiraju bar u polovini meda u tegli, objašnjavaju u Savezu pčelarskih organizacija Srbije.

– Ovo je trenutni predlog i očekuje se da takav i ostane, jer su se usaglasili svi relevantni faktori, pa i Slovenija kao predlagač, čiju inicijativu je svojevremeno potpisom podržao i SPOS. Iako Srbija nije u EU, kada se ovakve vrste propisa donesu u Evropi, odmah se implementiraju i u našoj zemlji. Prelazni period za implementaciju odluke EU bio bi do dve godine – objašnjavaju iz ove organizacije.

Inače, predloženo je, kako kažu, da se konačno posle mnogo godina utvrde trenutne metode za proveru autentičnosti i kvaliteta meda. Rok za pripremu je četiri godine, a postojala bi obaveza komisije da redovno ažurira spisak metoda, pošto su falsifikatori vrlo vešti i često se nalaze korak ispred nauke, te takvu vrstu „prednosti” redovnim ažuriranjem treba svesti na najmanju moguću meru. Najnovija analiza Evropske komisije pokazala je da je skoro polovina meda koji se uvozi u Evropsku uniju lažan, to jest da u svom sastavu ima veliku količinu sirupa. Ti nalazi su znatno veći u odnosu na prošlu godinu, pokazala je analiza. Kako se navodi, EU ne proizvodi dovoljnu količinu meda da zadovolji sopstveno tržište i uvozi oko 40 odsto iz trećih zemalja, što je dovelo do toga da se evropski proizvođači bore sa sve većim uvozom po niskim cenama, posebno iz Kine. Da podsetimo da je na našem tržištu nedavno ustanovljeno da je od 25 kontrolisanih uzoraka meda 22 bilo falsifikat. I u Evropi je analiza pokazala da je 46 odsto od 320 uzoraka uvezenog meda, nasumično uzetih između novembra 2021. i februara 2022. i analiziranih, „verovatno falsifikovano”. Inače, kako saopštavaju iz SPOS-a proizvođači Evrope upravo osnivaju Evropski pčelarski savez, čiji je cilj da se popravi status ovog sektora. Plan je da se savez u Briselu (ali i lokalno u svim državama Evrope) zalaže za ove interese, pre svega kroz borbu protiv falsifikovanog meda, koji je preplavio evropsko tržište. Na drugom mestu je uvođenje posebnih subvencija po košnici pčela na ime naknade za unapređenje životne sredine i oprašivanje gajenih i negajenih biljaka, ali će ova organizacija insistirati i na borbi protiv upotrebe pesticida koji su otrovni za pčele.

Osnivačka skupština je zakazana za 10. februar 2024. godine u Beogradu i SPOS je pozvao sve evropske saveze i udruženja da se priključe.