Mihajlović: Novi zakoni za energetski bum u zelenoj Srbiji

Usvajanje predloženih zakona iz oblasti energetike i rudarstva, koji će uskoro biti doneti, biće osnova za veliki korak i energetski bum u Srbiji, izjavila je danas potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Ona je, na Prvoj velikoj konferenciji o solarnoj energiji u Srbiji, poručila da će novi propisi biti osnova za velika ulaganja u obnovljivije izvore energije i da je cilj da 2040. godine dostignemo minimum 40 odsto proizvodnje električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora.

„Energetika jeste spavala u proteklom periodu, ali će ova godina donošenjem četiri nova Zakona iz oblasti energetike i rudarstva, biti prekretnica za taj sektor“, izjavila je resorna ministarka Zorana Mihajlović.

„Zato je važno da stvorimo zakonski okvir, bez toga nema priče o velikim investicijama uopšte u energetskom sektoru, a pre svega u oblasti obnovljivih izvora energije. Zajednički smo radili na zakonodavnom okviru i vrlo brzo usvajanje zakona će biti osnova za veliki korak i energetski bum u Srbiji koji vidim“, istakla je Mihajlovićeva.

Ona je rekla da je ova godina vrlo važna za energetski sektor Srbije i najavila da je već počelo da se radi na donošenju podzakonskih akata za sprovođenje zakona, među kojima je i zakon o obnovljivim izvorima energije.

„Hoćemo da podzakonska akta donesemo najbrže moguće. Neka će biti gotova za mesec, a neka za nekoliko meseci, ali najbrže moguće završavamo taj posao“, kaže Zorana Mihajlović.

Uporedo će se, navodi ministarka, raditi na stvaranju drugih uslova i dokumenata koji će biti osnov za investiranje u obnovljivije izvore energije i uopšte ulaganja u energetski i rudarski sektor u Srbiji.

„Kada smo se dogovarali o tome šta hoćemo u energetskom sektoru u narednih 20 i 30 godina: hoćemo zelenu Srbiju i 2040. minimum 40 odsto proizvedene električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora“, naglasila je Mihajlovićeva.

Navela je da je to vizija i cilj u skladu sa mnogim sporazumima i deklaracijama koje je Srbija prihvatila, među kojima je i Pariski sporazum i Sofijska deklaracija iz novembra 2020.

„Shvatili smo, gledajući šta su radile druge zemlje i njihova iskustva, da moramo biti mnogo brži i efikasniji i da moramo biti zajedno sa potencijalnim investitorima“, kaže Mihajlović.

Navela je da je zakonima predloženo uvođenje elektronskih procedura za koje kaže da će smanjiti pre svega koruptivne radnje i omogućiti investitorima da što pre počnu da u Srbiji ulažu u obnovljive izvore energije.

Poručila je da Srbija u oblasti obnovljivih izvora energije može da bude predvodnik u regionu i da ima sve šanse i mogućnosti koje može da iskoristi u tom smislu.

„Želeli smo da naše procedure budu jednostavne. Pored aukcija, o kojima se već priča, prvi put smo u zakon stavili i takozvane ‘prozjumere’ one koji su istovremeno i proizvođači i potrošači energije, sa željom da uključimo što više aktera u investicioni bum“, rekla je Mihajlović.

Naglasila je da vizija zelene Srbije može biti realizovana zakonima, da je optimistična i da već sledeće godine očekuje pozitivne rezulatate na tom planu.

„Srbija se politički opredelila za zelenu agendu, nema natrag, možemo samo da gledamo kako možemo brže napred“, rekla je Mihajlović i naglasila da je plan da se u narednim decenijama energija proizvodi iz obnovljivih izvora.

Navela je da će energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije, velike hidrolektrane i gasne elektrane biti energetski miks i energetska ponuda u narednim decenijama u Srbiji.

„Procenjena vrednost investicija za sve to što želimo da uradimo je minimum preko 15 milijardi evra u rudarstvu, i do 12 milijardi evra u energetici. Verujemo da možemo zajedno našu viziju zaista i da realizujemo“, rekla je Mihajlović.

Navela je da mnogo toga mora da se uradi i u oblasti aukcije i zaštite životne sredine.

Ciljeve zadate do 2020. godine Srbija nije ispunila zbog čega se po pitanju razvoja obnovljivih energija nalazi na začelju među zemljama regiona.

Za razliku od nas, svet je u protekloj godini doživeo ekspanziju.

„U 2020. godini bilo je ugrađeno 127 gigavata solarnih elektrana u svetu što je 22% svih. To je neki eksponecijalni rast“ ocenio je Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice.

Rast je, objašnjava Kopač, omogućen padom cene tehnologije i uvođenjem nameta za emisiju ugljen-monoksida koji postoji u EU, a koji Srbija još nije uvela.

No, budući da se na to obavezala potpisivanjem Sofijske deklaracije krajem prošle godine, oporezivanje prljave energije je još jedna novina koja se može očekivati u bližoj budućnosti.