Mihajlović: Zašto pojedincima „inženjerka“ i „direktorka“ paraju uši?
Podeli vest:
Postoje mnoge reči, naročito nazivi zanimanja, koje se sada već tradicionalno iskazuju u ženskom rodu, poput reči „čistačica“ ili „kuvarica“ – zašto pojedincima „direktorka“, „predsednica“ ili „inženjerka“ paraju uši i „štete“ našem jeziku, pita predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović u autorskom tekstu za Politiku.
Mihajlović, koja je i potpredsednica Vlade, u tom tekstu pita i da li je to zaista do prirode jezika ili do patrijarhalnih obrazaca koji ne dozvoljavaju ženama da budu prepoznate i prisutne na pozicijama moći i uticaja, saopštio je njen kabinet.
Ocenila je da upotreba rodno osetljivog jezika podiže svest o značaju jednakosti žena i muškaraca time što ženama daje veću vidljivost i prepoznaje njihove uloge i rad u svim sferama društva, a da se jezička diskriminacija najviše vidi u poslovnom okruženju, gde je i dalje standard da se u muškom rodu iskazuju zanimanja koja se odnose na rukovodeće pozicije, kao što su direktor, šef, predsednik, upravnik.
„To ukazuje na neravnopravan položaj muškaraca i žena i to je potrebno promeniti kako bismo se razvijali ka društvu jednakih mogućnosti za sve. Jezik je promenjiv i evoluira sa društvenim razvojem, te je kao takav pokazatelj stanja društva u kome živimo i upravo zato treba da težimo tome da menjamo norme jezika koje su štetne, a na koje smo navikli„, istakla je Mihajlović.
Postoje mnoge reči, naročito nazivi zanimanja, koje se sada već tradicionalno iskazuju u ženskom rodu, poput reči „čistačica“ ili „kuvarica“ – zašto pojedincima „direktorka“, „predsednica“ ili „inženjerka“ paraju uši i „štete“ našem jeziku, pita predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović u autorskom tekstu za Politiku.
Podeli vest:
