Milorad Grčić podneo ostavku u EPS-u, u pismu Ani Brnabić naveo razloge – evo koje

V.d. direktora Elektroprivrede Srbije, Milorad Grčić, podneo je ostavku.

 

On je razloge objasnio u pismu koje je uputio Vladi Srbije.

 

Pismo prenosimo u celosti.

 

„Poštovana gospođo Brnabić,

 

Ovim putem želim da vas upoznam sa sadržajem pisma, koje sam juče uputio predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću. Poštujem državnu hijerarhiju, ali sam se prvo obratio predsedniku Vučiću, jer sam i posao vršioca dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije, ali i politički angažman i članstvo u Srpskoj naprednoj stranci prihvatio isključivo zbog Aleksandra Vučića, čvrsto verujući u njegove ideje, ideale i viziju jake, moderne i napredne države Srbije, koje predsednik dosledno i uspešno ostvaruje.

 

Predsednika Republike obavestio sam da podnosim neopozivu ostavku na mesto vršioca dužnosti direktora EPS, koju sam obavljao prethodnih godina u izuzetno složenim okolnostima. Od poplava koje su 2014. godine zadesile našu zemlju i osim ljudskih žrtava, koje su nemerljiv gubitak, u značajnom obimu devastirale elektroenergetski potencijal naše države, pa sve do zastrašujuće kampanje protiv rudarskog kompleksa i termoenergetskog sektora, susretao sam se kao v. d. direktora sa ozbiljnim izazovima, koji su pretili da u potpunosti uruše energetsku stabilnost naše zemlje.

 

Uz osećanje lične odgovornosti želim da jasno istaknem da nije bilo dovoljno novih investicija. Razlozi zbog kojih se nisu ostvarili neki od planiranih projekata, a neki drugi su kasnili da realizacijom, su brojni, ali kao čovek koji je naučio da preuzima odgovornost, reći ću još jednom da sam isključivo ja odgovoran za to. S druge strane, pozitivni rezultati, koji su znatno brojniji, nisu plod samo mog rada, naprotiv. Oni su delo svih posvećenih ljudi, od inženjerskog sektora, projektanata, finansijskih stručnjaka, pravnika, ekonomista do najvrednijih u EPS-u, direktnih izvršilaca, rudara, varilaca, mehaničara, jednom rečju Radnika sa velikim slovom R, ljudi kojima sam beskrajno zahvalan, jer su svoje preduzeće i svoju državu stavljali ne samo ispred svojih porodica, već i ispred svojih života. Pokrenuti su investicioni projekti koji su godinama stajali po fiokama, izvukao sam probleme ispod ‘tepiha’ i krenuli smo da ih rešavamo. U poslednjih šest godina u EPS urađen je niz revitalizacija i modernizacija uz povećanje snage blokova u TE i agregata u HE, izgrađena su postrojenja i sistemi za zaštitu životne sredine, urađene su revitalizacije, modernizacije i nabavke nove osnovne rudarske opreme na postojećim kopovima, mnogo toga za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta – termo, hidro, OIE, kopovi. U sve to uloženo je 2,36 milijardi evra.

 

Time smo stvorili preduslove za pouzdan rad proizvodnog sektora EPS-a i to je omogućilo da u Srbiji ne bude ugroženo snabdevanje električnom energijom zbog trenutne energetske krize. Snagu termo blokova povećali smo za 180 megavata, a kada završimo sve što je planirano snaga naših TE biće veća za oko 225 megavata, uz ukupne investicije od 1,2 milijarde evra. Pripremljeno je sve da 2027. godine termoelektrane na ugalj EPS-a budu u potpunoj usaglašenosti sa Direktivom o industrijskim emisijama. Do kraja 2020. u zaštitu životne sredine uloženo je oko 540 miliona evra i do 2032. planirane su investicije od oko 700 miliona evra.

 

Poslednjih devet godina proizvodnja uglja je konstantna, izuzev 2014. godine kada su bile katastrofalne poplave. Na kopu Drmno 2019. godine počeo je da radi novi BTO sistem, vredan 97,6 miliona dolara sa kojim proizvodnja uglja raste sa devet na 12 miliona tona. Završili smo i projekat ‘Unapređenje zaštite životne sredine u rudarskom basenu Kolubara’, vredan oko 150 miliona evra. Krajem 2017. godine otvoreno je i Polje G, a taj projekat iznosi preko 60 miliona evra. U periodu od 2016-2020. realizovali smo investicije od preko 30 miliona evra. U oktobru 2019. godine otvoren je kop Radljevo i ukupne investicije u taj kop iznose oko 640 miliona evra. Izgradili smo infrastrukturne objekte, predodvodnjavanje, eksproprijaciju. U proceduri je nabavka novog BTO sistema, vrednog 90 miliona evra. U periodu 2016-2020. ovde je investirano 40 miliona evra. Uprkos opstrukcijama onih koji bi trebalo da budu direktna podrška kao što je resorno ministarstvo, pokrenuto je i Polje E.

 

Stvorili smo uslove za nesmetano otvaranje i rad kopa, kao što su izgradnja nove industrijske zone, infrastrukturni radovi, izgradnja objekata predodvodnjavanja i odvodnjavanja, eksproprijacija i ostalo. U periodu 2016-2020 godina realizovano je oko 100 miliona evra, a ukupna vrednost projekta je veća od 950 miliona evra.

 

Modernizujemo i hidroelektrane, sa završenim revitalizacijama digli smo snagu hidro sektora za 142 megavata, a posle završetka svega što smo planirali snaga će biti ukupno veća za 190 megavata.

 

Pre nepunih šest godina investicije u EPS su stajale, ništa se nije radilo, sve je bilo u fiokama. Skoro svaki projekat je bio problematičan. Zasukali smo rukave, krenuli su pregovori i počeo je rad. Ni to ne bismo pokrenuli bez podrške predsednika Srbije, jer smo velike probleme rešili samo njegovom odlučnošću i zalaganjem. Projekat odsumporavanja u TENT A je stajao kao mrtvo slovo, a sada je u finišu izgradnje. Završili smo odsumporavanje u Kostolcu B i to postrojenje sada radi. Godinama kao da je čekalo samo od sebe da se izgradi. Pokrenuli smo izgradnju sistema za odsumporavanje i u TENT B. Plan je da se samo u izgradnju sistema za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektranama investira ukupno oko 610 miliona evra.

 

Gradimo i nove kapacitete i planirane investicije u nove kapacitete vredne su 2,5 milijarde evra. Doneće novu snagu od 2.400 megavata i godišnju proizvodnju od 7 teravat-sati. Sada konačno napreduje i izgradnja bloka B3 u TE Kostolac B, kapaciteta 350 megavata na koji čekamo više od godina. Biće to moderan blok koji će ispunjavati sve evropske ekološke norme. Na tom principu planirana je i gradnja termoelektrane Kolubara B, snage 354 MW. Oni koji osporavaju ovaj projekat ili su neznalice ili su zlonamerni. Trećeg nema.

 

Nisam protiv ‘zelene’ energije. Naprotiv, EPS razvija niz OIE projekata. Ali preduslov za povećanje OIE je stabilan sistem koji može da obezbedi sigurnost snabdevanja. Naš hidro portfolio biće ojačan. Odlučni smo u izgradnji nove, reverzibilne hidroelektrane ‘Bistrica’ snage oko 630 megavata. Ona bi osigurala balansne kapacitete u energetskom sistemu za priključenje dodatnih elektrana koje koriste obnovljivu energiju. Od preostalog hidropotencijala u Srbiji, EPS radi na projektima na rekama Ibar i Velika Morava. Radimo i na projektu izgradnje vetroparka na zatvorenim kopovima i odlagalištima u Kostolcu, snage 66 megavata. Koristićemo zemljište na starim odlagalištima, obodima kopova i na deponijama pepela i za podizanje solarnih elektrana. U pripremi su solarne elektrane ‘Petka’ i ‘Srednje kostolačko ostrvo’ u Kostolcu. Plan je i da do 2030. godine imamo nove solarne kapacitete snage 240 megavata i nove vetro kapacitete snage 100 megavata.

 

Ponosan sam na EPS-ove poslove u regionu. Sa komšijama nastojimo da povećamo energetski kapacitet regiona i to pokazuje projekat gradnje sistema ‘Gornja Drina’, odnosno prve hidroelektrane ‘Buk Bijela’, snage oko 100 megavata. Izgradnja HE ‘Buk Bijela’, ‘Foča’ i ‘Paunci’, vredna je 250 miliona evra, imaće snagu oko 181 megavat i sa proizvodnjom od 670 GWh doneće zelene kilovat-sate i povećati energetsku stabilnost Srbije, Republike Srpske i regiona u celini. Razvijamo i dokumentaciju sa ‘Elektroprivredom Crne Gore’ za HE Komarnica snage 162 megavata.

 

Istovremeno, EPS se već duže vreme bori sa lobijem koji bi Srbiju da baci na kolena, da zatvori kopove i termoelektrane. Rade to za tuđi interes, potpuno otvoreno. Skovali su planove da Srbija ostane bez struje, ali ih je zaustavio Aleksandar Vučić. Bez njega i njegove odlučnosti i predanosti čitav niz investicija ostao bi mrtvo slovo na papiru. Zahvaljujući podršci i zalaganju predsednika Srbije neće biti ugašeni blokovi A1 i A2 u TENT A, neće biti ugašena termoelektrana Kostolac A. Bio je plan da se ovi blokovi ugase najkasnije 2023. i srećom to nije dozvoljeno. Biće urađene revitalizacije koje će im osigurati stabilan rad usaglašen sa svim merama zaštite životne sredine.

 

Ne znam nikoga ko nije grešio i probleme koji postoje, ali i uspehe koje smo ostvarili, mogu nabrajati danima. Umesto toga, kao odgovoran i čestit čovek, podnosim svoju ostavku, zbog onoga sto se u narodu zove objektivna odgovornost.

 

Poštovana predsednice Vlade Srbije, na kraju ovog, opširnog izlaganja, želim da vam skrenem pažnju na jedan važan momenat. Sada, kada više nisam vršilac dužnosti direktora EPS, kada mogu da kažem ono što mi na srcu leži, ne mareći za hijerarhiju, upozoravam vas na sledeće. Ukoliko gospođa Zorana Mihajlović ostane na čelu Ministarstva rudarstva i energetike duže od tri meseca, ako bude vodila to ministarstvo i jedan jedini dan posle izbora, naš elektroenergetski sistem je osuđen na smrtnu kaznu, na potpunu propast. Gospođa Mihajlović radeći za svoje mentore iz zapadnih ambasada i svoje poslovne partnere, ne uništava samo jedno od najvažnijih ministarstava, ona potpuno razgrađuje naš celokupni elektroenergetski potencijal i uništava taj sektor, koji je srce naše države. Kao čovek, koji nema visoke titule i koji nije vaspitan tako da ume na pravi način da se smeška licemerima iz kruga dvojke, ali kome su Srbija i naš narod, naša država, u srcu, upozoravam vas i molim da preduzmete sve kako bi na čelo tog ministarstva nakon izbora došao neko ko voli svoju državu, a ne samo svoj džep i svoju fotelju, koju pokušava da sačuva preko zapadnih ambasadora. Ja sam sebe na ovom poslu dao u potpunosti, jer verujem istinskom patrioti i zaštitniku svog naroda, predsedniku Aleksandru Vučiću. Ako dozvolite da mimo njega, elektroenergetski sistem Srbije vode ljudi poput Zorane Mihajlović, Srbija će postati šaka jada, koju svako može da pozoba“, napisao je Grčić.

 

Inače, predsednik Aleksandar Vučić najavio je ranije da će Grčić biti smenjen sa pozicije v.d. direktora EPS-a, sa funkcije na kojoj se prema Transparentnosti Srbije on zapravo godinama ni ne nalazi, a nakon što je 300.000 potrošača u Srbiji ostalo bez električne energije kad je pao prvi sneg.