Minimalna potrošačka korpa za mnoge radnike i dalje nedostižna.
Podeli vest:
Na odluku države da minimalna mesečna zarada od 1. januara iznosi 40.020 dinara, stručnjaci i predstavnici sindikata ne gledaju optimistično.
Kažu da taj iznos ne može da pokrije ni osnovne životne potrebe, jer cene iz dana u dan rastu. Zbog toga je, poručuju, minimalna potrošačka korpa za mnoge radnike i dalje nedostižna.
Mesecima je država računala. Na kraju je izračunala da minimalna cena rada treba da bude 230 dinara po satu. To znači da je minimalna mesečena zarada uvećana sa 35.000 na 40.000 dinara. Da li radnici imaju razloga da budu zadovoljni, pitao je svoje sagovornike N1.
„Ono što se može reći je da je to krajnje nedovoljan iznos„, navodi Zoran Stojiljković, profesor FPN.
Nedovoljan je i za normalan život. Ako se uzme u obzir da su osnovne životne namirnice poskupele u proseku za oko 20 odsto, i ako se spisku poskupljanja dodaju režije, otvara se pitanje – da li je država zaposlene dovoljno nagradila povećanjem minimalne zarade?
„To nije 40.000 dinara, to bi u ovom trenutku moralo da bude bar 45„, ističe za N1 Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva.
Pošto država taj predlog nije prihvatila – minimalac koji je ponudila nije dovoljan ni da napuni minimalnu potrošačku korpu.
„Čak i ako uzmete prosečno povećanje cena koje računa i bunde i krompir i struju i sve ostalo – znači, ne može da pokrije, jer najmanje zarade natproporcionalno opterećuju troškovi koji najviše rastu„, kaže Stojiljković.
Prema zvaničnim podacima, minimalna potrošačka korpa iz juna ove godine iznosila je 44 i po hiljade dinara. „Ta nova minimalna zarada, ona već uveliko kasni za potrošačkom korpom koja je iz juna meseca. Tu već imamo neku razliku u startu, u ovom trenutku, po mom mišljenju sigurno od nekih pet do šest hiljada dinara u korist minimalne potrošačke korpe“, ocenjuje Gavrilović.
A da će situacija biti bolja, prošle godine je uveravao ministar finansija Siniša Mali. Tada je obećao da će se minimalna zarada izjednačiti sa cenom minimalne potrošačke korpe do kraja 2023. Iz Udruženja Efektiva, međutim, kažu da tako nešto nije realno.
„Imamo situaciju da je od februara do juna minimalna potrošačka korpa porasla za nekih 2.000 dinara, ako minimalna zarada raste na godišnjem nivou – tri do pet hiljada dinara, a samo u nekoliko meseci korpa poraste za 2.000, ne vidim način na koji mogu da se izjednače„, navodi Gavrilović.
Obećanje resornog ministra, objašnjava sagovornik N1, moglo bi da se ostvari jedino ukoliko bi cene pojeftinile. Ipak, takvih najava za sada nema, već se najavljuju nova poskupljenja do kraja godine. Šta onda, 400.000 radnika koji rade za minimalnu zaradu, mogu da očekuju sa 5.000 dinara više u novčaniku naredne godine?
Na odluku države da minimalna mesečna zarada od 1. januara iznosi 40.020 dinara, stručnjaci i predstavnici sindikata ne gledaju optimistično.
Podeli vest:
