Naši digitalni sertifikati i dalje se priznaju u Evropskoj uniji, kju ar kodovi se očitavaju i očekujemo da vrlo brzo naši zeleni sertifikati budu potpuno kompatibilni sa evropskim i da ćemo tako rešiti nedoumice građana koji nas zovu i pitaju da li naši sertifikati i dalje važe, izjavila je danas ministarka turizma, trgovine i telekomunikacija Tatjana Matić.
Ona za Tanjug objašnjava da nikakvih tehničkih problema oko očitavanja sertifikata nema ali da problem može biti kada je neko vakcinisan sa dve doze, od druge je prošlo više od šest meseci a nije primio treću dozu i putuje u neku od zemalja gde je prihvaćena treća doza, pola godine nakon druge.
„Zato molim građane koji putuju u zemlje Evropske unije i druge države, da se pre puta informišu koji su zdravstveni protokoli na snazi i sta se od dokumenata traži tamo gde nameravaju da putuju“, ističe ona.
Naglašava da se mora voditi računa o tome i da ne postoji tehnički problem očitavanja sertifikata, već da je neki sertifikat istekao.
Ovom prilikom se osvrnula i na proteklu turističku sezonu u Srbiji.
Srbija je zaključno sa današnjim danom ostvarila oko 9,5 miliona noćenja turista i oko 2,2 miliona dolazaka, što je malo slabiji rezultat od onoga koji smo imali turistički rekordne 2019. godine kada smo imali više od 10 miliona noćenja i 3,6 miliona dolazaka, izjavila je Matić dodavši da će do kraja godine broj noćenja iz 2019. godine biti premašen, ali broj dolazaka turista iz te godine svakako neće.
Prema njenim rečima ovi brojevi su pokazatelji dobre turističke 2021. godine koji prevazilaze očekivanja od nje.
Matić je u razgovoru sa predstavnicima Američke privredne komore u Srbiji navela da su domaći turisti spasili našu turističku sezonu prošle godine, a bili su dominantni i ove godine, jer oko 51 odsto ovogodišnjih turista čine domaći posetioci.
„Mi ove godine imamo povećanje broja dana koje ljudi provode u Srbiji. Mnogo nam je pomogla zelena lista na kojoj smo bili“, istakla je ona i navela da je dobrim rezultatima doprineo i dolazak stranaca na vakcinaciju u Srbiji, pre svega onih iz regiona a onda i ostalih.
Kao zanimljivo je navela da je dobroj sezoni pomogao i nautički turizam, čiji dalji razvoj je paralelno sa banjskim turizmom, koji je ove godine doživeo ekspanziju, najavila u predstojećem periodu.
„Nećemo dozvoliti da Kopaonik bude novi Zlatibor“
Odgovarajući na pitanje da li postoji master plan za Kopaonik, istakla je da će Ministarstvo koje vodi dati sve od sebe da on ne postane novi Zlatibor, koji, kako je rekla, ne izgleda reprezentativno i da postoji master plan za Kopaonik, koji je donet 2009. godine, a izmenjen 2016. godine.
„Suština je da u skladu sa strategijom razvoja turizma u Srbiji od 2020. do 2025. godine mi treba da završimo 16 master planova. To su Fruška gora za područje Irig, Golija, Stig, Gučevske planine, Palić, Gornje Podunavlje, Donje Podunavlje, Put rimskih careva, Sokobanja, Stara planina, Tara, Zlatibor, Zlatar, Novo Miloševo, Bački Petrovac, Bačka Palanka, Besna Kobila i Sremski Karlovci“, rekla je Matić.
Naglasila je da je uloga države da se obezbedi odgovarajuća infrastruktura i putna i komunalna za razvoj svih turističkih destinacija u Srbiji i da će se na tome raditi u saradnji sa lokalnim samoupravama.