Ministarstvo turizma štampa vaučere sa sigurnosnim elementima da bi sprečilo zloupotrebe: Mogu li se prevare tako sprečiti i ima li ih uopšte?

Ideja ovakve nabavke, kako je objašnjeno, jeste da se spreče zloupotrebe vaučera, odnosno umnožavanje, kopiranje ili falsifikovanje vaučera. U prethodnim danima u medijima su se pojavili izveštaji o oglasima u kojima ljudi koji su dobili vaučere koji glase na 10.000 dinara pokušavaju da ih preprodaju za po tri do pet hiljada.

Tenderom je sada predviđeno da se vaučeri izrade na papiru koji omogućava maksimalnu zaštitu od ovakvih zloupotreba.

Na taj način, kako se navodi, štite se interesi korisnika vaučera, države i pružaoca usluge smeštaja, koji učestvuju u realizaciji sistema turističkih vaučera.

Na vaučerima će između ostalog biti navedena novčana vrednost, serijski broj vaučera – bar kod, i krajnji rok korišćenja vaučera, 20. novembar 2024. godine.

Pored toga, pisaće naziv ugostiteljskog objekta, kao i jedinstveni identifikator prijave (JID prijave iz CIS-a). Zatim na vaučeru će biti odštampani podaci o korisniku vaučera, kao i izjava korisnika vaučera o korišćenju usluge smeštaja.

Procenjena vrednost ove javne nabavke je 2.340.000 dinara bez PDV-a.

Ono što je bilo upitno jeste zašto je Ministarstvo turizma ovom javnom nabavkom poručilo 60.000 vaučera, dok je nedavno u promet pušteno 100.000.

„Prema važećem ugovoru koje Ministarstvo turizma i omladine ima sa Zavodom za izradu novčanica od 4. jula 2023. godine, preostala su sredstva za štampu 40.000 vaučera. Stoga će se ta sredstva koristiti za štampu novoodobrenih vaučera, što znači da će biti odštampano svih 100.000“, objašnjavaju iz Sektora turističke inspekcije Ministarstva turizma i omladine za Danas.

Oni pojašnjavaju i na koji način će ovi novi vaučeri sprečiti potencijalne zloupotrebe.

„Vaučeri koje štampa Zavod za izradu novčanica su personalizovani, dakle sa ličnim podacima o korisniku vaučera i podacima o ugostiteljskom objektu u kome se mogu iskoristiti. Kao takvi, imaju visok nivo zaštite, a svaki eventualni falsifikat, nesporno upućuje na izvršenje krivičnog dela“, naglašavaju iz ovog sektora.

Kako dodaju, turističkka inspekcija obavlja pojačan inspekcijski nadzor u delu poslovanja ugostitelja, koji su se prijavili na listu za subvencionisano pružanje usluga smeštaja.

„To se radi sa ciljem da se zloupotrebe svedu na najmanju moguću meru. Sistemski način sprečavanja bilo kakve zloupotrebe i kršenja zakona nije moguć, niti u jednoj oblasti, ali Zakonom o ugostiteljstvu su u vezi sa evidentiranjem korisnika smeštaja na način koji nije propisan, zaprećene visoke kazne za pravna lica, odnosno preduzetnike od 200.000 do 800.000 dinara, a za fizička lica od 150.000 do 350.000 dinara“, navode iz turističke inspekcije.

Takođe, oni ukazuju i da zloupotreba predmetnih subvencija može da sadrži i elemente krivičnog dela, u kom smislu će nadležni organi preduzimati radnje u okviru svoje nadležnosti.

Milan Ristić iz udruženja „Moja Srbija“ za Danas navodi da ne veruje da se išta dobija ovako štampanim vaučerima.

„Koliko znam, do sada se nijedna zloupotreba nije desila na osnovu štampe, odnosno falsifikovanja vaučera. U 21. veku za sve bi bilo dovoljno slanje bar koda sms-om i lična karta. Svaki vaučer glasi na ime, ima upisan JMBG i koristi se uz ličnu kartu. Pa avionske karte danas stižu sms-om, a kamoli vaučer za petodnevni boravak u objektu“, kaže naš sagovornik.

On smatra da su lična karta korisnika vaučera i informacije koje ugostitelj može da ima na portalu E-turista o tome ko su korisnici vaučera, sasvim dovoljan sistem zaštite.

„Ne vidim mogućnost prevare, niti imamo informaciju da je iko pokušao da dođe na odmor sa falsifikovanim vaučerom i falsifikovanom ličnom kartom“, naglašava Ristić.

On iznosi argument da je dovoljno veliko interesovanje građana i dovoljna popunjenost objekata za odmor, da su ovakve zloupotrebe marginalna pojava.

„Ugostitelj ne sme da preda više vaučera od svojih kapaciteta. To se ranije dešavalo i u tom slučaju bi takvi ugostitelji u potpunosti ostajali bez refundiranih sredstava i za sve ostale vaučere. Ukoliko želite da prodate svoj vaučer prvo morate da nađete ugostitelja koji nije popunio kapacitete, a onda on mora da kalkuliše, da falsifikuje potpise i slično, a za koju zaradu?“, pita Ristić.

Većinom su to prenaglašene priče, dodaje on.

„Poput ove da je neko na Fejsbuku oglasio da prodaje vaučer, koji još uvek nije ni dobio jer niko neće dobiti vaučer pre 5. ili 6. februara. Najčešća zloupotreba je to što unuci koriste vaučere od svojih baba i deda, ali ukoliko je puštena dovoljna količina vaučera u opticaj, to i nisu toliko veliki problemi i ne nanosi se neka velika šteta državi“, zaključuje Ristić.