• Mladi ne veruju u penzijski sistem Srbije, član Fiskalnog saveta kaže: Nema razloga za nepoverenje

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Nepoverenje u javne penzijske fondove naročito izražavaju mladi koji u velikom broju smatraju da kada oni dođu na red za penzionisanje državnih penzija neće ni biti, a oni koji rade pitaju zašto im se onda odbija od plate za penziju koju možda neće ni dobijati.

    Državni penzijski sistem zasnovan na principu tekućeg finansiranja kakav je i naš i gde se penzije isplaćuju od doprinosa koje za penzijsko i invalidsko osiguranje uplaćuju sadašnji radnici, prema oceni člana Fiskalnog saveta Srbije Nikole Altiparmakova nije loš kao što se često može čuti, ima svoje ekonomske vrline i bolju perspektivu nego što se obično misli.

    „Kada se pogledaju ankete javnog mnjenja od Amerike preko Evrope, vidi se da mladi ne samo u Srbiji pokazuju veliku dozu nepoverenja u javne penzijske sisteme, a zapravo sa ekonomskog stanovišta nema razloga za to. Javni penzijski sistemi su, da ne kažemo najbolje, ali svakako najmanje loše rešenje koje mogu imati države poput Srbije u uslovima demografskog starenja“, kaže za Tanjug Altiparmakov.

    Pojašnjava da demografsko starenje znači da se rađa manje dece, da ljudi duže žive što je, kako kaže, samo po sebi dobra stvar i da bi kako duže živimo, trebalo i duže da radimo. Sagovornik Tanjuga navodi da postoje nerealna očekivanja od javnog penzijskog sistema, ali da ima nerealnih očekivanja i od privatnih penzijskih sistema.

    „To potvrđuju i ovogodišnji podaci, jer imamo kumulativno povećanje penzija za 20 odsto iz državnog fonda, a sa druge strane privatni penzijski sistemi imaju nominalni pad vrednosti od tri, četiri odsto, pa kada se na to doda inflacija od 15 odsto, postoji realni pad štednje u privatnim penzijskim fondovima u Srbiji od 20 odsto“, kaže Altiparmakov.

    Dodaje da je podložnost inflaciji stara boljka privatnih penzijskih sistema i da ona veoma brzo topi vrednost akumulirane štednje u njima, zbog čega je, recimo, Nemačka pre više od 60 godina svesno odlučila da napusti sistem kapitalisanja i pređe na sistem tekućeg finansiranja. Pojašnjava da je to urađeno upravo zbog ekonomskih vrlina državnog penzijskog sistema, koji nikako nije samo protočni boljer, kako se, naročito među mladima smatra, a jedna od najvećih je njegova otpornost na inflaciju.

    „Javni penzijski sistemi su mnogo otporniji i pružaju mnogo bolju zaštitu od inflacije nego što je slučaj sa privatnim sistemima“, ocenjuje Altiparmakov. Ističe da je to jedan od brojnih razloga zbog kojih se preza od uvođenja obaveznog dopunskog penzijskog osiguranja.

    „Osim toga obavezni privatni penzijski fondovi imaju ogromne troškove, a iskustva dosta zemalja Istočne Evrope su pokazala da su koristi od njih male i zato su i Mađarska i Poljska, koje su prve uvele obavezne privatne penzijske fondove, ukinule ih, a druge zemlje poput Slovačke, Bugarske, Litvanije, Estonije i Letonije su ih smanjile u velikoj meri“, navodi Altiparmakov, uz opasku da se ispostavilo da su Srbija i Slovenija bile u pravu kada nisu išle u smeru uvođenja privatnih penzijskih fondova.

    Na pitanje šta je najbolje rešenje za obezbeđivanje finansijske sigurnosti u starosti kada državna penzija nije dovoljna, sagovornik Tanjuga kaže da jednostavnog rešenja nema, ali da je svakako dobro da radimo što duže možemo i da se po mogućnosti štedi. 

    Ukazuje, međutim, da značajan deo građana ne može da dodatno štedi i da bi oni trebalo da znaju da će za njih, uostalom kao i za one boljestojeće, uvek tu biti javni penzijski sistem da ih zaštiti.

    Dodaje da računice pokazuju da i naš državni penzijski sistem sa poslednjim povećanjima, za nekoga ko radi 40 godina i prima prosečnu platu, obezbeđuje penziju koja iznosi oko 58 odsto plate koju je primao dok je radio.

    „Prosečna penzija će sa januarskim povećanjem iznositi oko 37.000 dinara. Međutim, kada se zna da u prosek ulaze i invalidske i porodične penzije, koje ga obaraju, i da penzioneri kod nas u proseku imaju po 32 godine radnog staža a ne punih 40, onda bi prosečna primanja starosnih penzionera, koji su primali prosečnu platu i radili 40 godina staža, bila veća od 45.000 dinara“, navodi Altiparmakov.

    Nepoverenje u javne penzijske fondove naročito izražavaju mladi koji u velikom broju smatraju da kada oni dođu na red za penzionisanje državnih penzija neće ni biti, a oni koji rade pitaju zašto im se onda odbija od plate za penziju koju možda neće ni dobijati.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Vremenska prognoza za 21. maj

    I narednih dana nastavlja se nestabilno, pravo majsko vreme, sa čestim pljuskovima. Sutra će i košava duvati. Ciklon će se premeštati preko severa Italije ka Nemačkoj donoseći Srbiji […]

    Srbija druga u Evropi po broju kockarnica

    Prema podacima Udruženja priređivača igara na sreću, u Srbiji ima 2.900 sportskih kladionica, što je tri puta više posmatrano po glavi stanovnika nego što je to slučaj u Italiji, pet puta […]