Mlečni proizvodi najviše „gurali“ inflaciju, beli luk delovao dezinflatorno
Republički zavod za statistiku objavio je analizu poskupljenja koja je pokazala da je međugodišnji rast cena hrane od 22,3 odsto u tri kvartala ove godine najviše bio određen rastom cena mlečnih proizvoda, koji su poskupeli 33,9 odsto.
Ne zaostaje ni povrće, koje je za devet meseci poskupelo 32,6 odsto međugodišnje, meso je skuplje 16,2 odsto, a hleb i žitarice 18,4 odsto. Kućne budžete u istom periodu opteretila su i poskupljenja struje za 21,3 odsto i ogreva za 26,3 odsto međugodišnje.
Mlečni proizvodi najviše su „namučili“ novčanike potrošača, a među njima jogurti, i to voćni i sa dodatkom žitarica, zatim sve vrste svežeg sira i punomasno mleko. Mlečni proizvodi su, kako ističe Republički zavod za statistiku (RZS) u novembarskom izdanju „Trendova“, učestvovali u ukupnoj strukturi stope rasta potrošačkih cena sa 12,4 odsto.
U analizi se ističe da međugodišnji rast cene povrća, koji je za tri kvartala ove godine iznosio 32,6 odsto, postepeno usporava u poređenju sa prvom polovinom godine.
„Rast cena i dalje je najviše određen cenom crnog luka, krompira (naročito crvenog), paprike, šargarepe i paradajza, koji čine jezgro rasta cena povrća u prva tri kvartala 2023. godine, dok je jedini deflatoran uticaj imala cena belog luka“, ističu analitičari RZS.
Kada je reč o međugodišnjem rastu cene mesa od 16,2 odsto u prva tri kvartala 2023. godine, ona je najviše bila određena rastom cene svinjskog mesa bez kostiju i svih vrsta slanine, zatim goveđeg i junećeg mesa bez kostiju i kobasica od svinjskog, goveđeg i mešanog mesa. Ukupno učešće ovih kategorija u strukturi godišnje stope rasta cene mesa u prva tri kvartala 2023. iznosilo je 41,6 odsto.
Nisu mirovale ni cene hleba i žitarica, a međugodišnjem poskupljenju od 18,4 odsto najviše su doprinela poskupljenja belog hleba i slanih grickalica, kao i svih vrsta i testenina, koja su u strukturi ukupne stope rasta cena hleba i žitarica učestvovali sa 57,2 odsto.
Što se tiče energije kao velike stavke potrošačke korpe, RZS je izračunao da je nakon tri kvartala 2023. godine međugodišnji rast cena u toj grupi iznosio 11,7 odsto.
Najveći uticaj na rast ove grupe imalo je poskupljenje struje za domaćinstva od 21,3 odsto i rast cene ogreva za 26,3 odsto, zbirno učestvujući u strukturi međugodišnje stope rasta inflacije potrošačkih cena u prva tri kvartala 2023. sa 12,5 odsto, ukazali su analitičari RZS u „Trendovima“.
U strukturi međugodišnje stope rasta cene čvrstih goriva od 26,3 odsto, rast cene drva za ogrev činio je 63,3 odsto, dok su ostalo činili cena mrkog uglja, lignita i cene usluga prevoza uglja i seče drveta.
Podsetimo da RZS prognozira da će inflacija u četvrtom tromesečju ove godine iznositi oko osam odsto, a za celu 2023. godinu oko 12,6 odsto.
Na osnovu modela vodećeg indikatora potrošačkih cena (IPC RZS) prognoziran je međugodišnji rast cena u prvom kvartalu 2024. godine od oko 5,3 odsto.