Iako je kriza, tržište nekretnina ne posustaje – i dalje se mnogo gradi, a cene ne padaju. U prvoj polovini godine promet nepokretnosti za četvrtinu je veći nego u istom periodu prošle godine, saopštava Republički geodetski zavod. U kupovinu nekretnina uloženo je 3,6 milijardi evra, a gotovo dve milijarde potrošene su za stanove, najviše u Beogradu.
U šabačkom kraju odavno nije bio tako veliki nesklad između ponude i tražnje za stanovima.
„Danas na tržištu imamo ponudu od 800 evra po kvadratnom metru do 1.600, a danas sam čuo čak i 1.800 evra novogradnja da će biti. To nikad nije bilo“, kaže prof. Slobodan Marković iz Agencija za nekretnine „Libero“ Šabac.
U Nišu pada tražnja za stanovima, pa se nadaju da će i cene.
„Mislim pre svega iz razloga visokih cena koje vladaju na tržištu. Tako da je verovatno došlo do zasićenja i do prevelikog rasta gde su ljudi u konstantnom razmišljanju da li je ovo pravi trenutak za kupovinu. Međutim, sad u poslednje vreme imamo najavu nekog povećanja kamata od strane poslovnih banaka“, navodi Dušan Žikić iz „Bulevar nekretnina“ Niš.
Zbog rata u Ukrajini i inflacije banke pooštravaju monetarnu politiku i novac mora biti skuplji narednih bar godinu dve, kažu bankari.
„Svako ko uzima danas kredit bilo koji mora da zna da postoji mogućnost da će u narednom periodu kamatna stopa da blago raste i da vi u vašem kućnom budžetu uvek imate tih nekih pet, deset, 15 evra koje biste morali da imate da izdvojite za plaćanje rata“, objašnjava Vladimir Vasić, sekretar Udruženja banaka Srbije.
Novina je, s obzirom na moguće nestašice energenata, da kupci radije biraju stanove koji nisu povezani na centralno grejanje.
„Razmišljamo o obnovljivim vrstama energije poput toplotnih pumpi da li geotermalna ili vazduh-vazduh sistemi – to će biti svakako predmet naše buduće analize kako bi se prilagodili trenutnoj situaciji u smislu potrošnje energije za zagrevanje“, naglašava Željko Kostić, nadzorni organ „Vajfert Siti“ Pančevo.
Od juna do septembra najviše stanova prodato je u Novom Sadu, najskuplja garaža na Kopaoniku za 48.000 evra. Slično je koštala i u „Beogradu na vodi“, koji je i dalje rekorder sa stanom čiji je jedan kvadrat koštao 9.500 evra.
Iako je kriza, tržište nekretnina ne posustaje – i dalje se mnogo gradi, a cene ne padaju. U prvoj polovini godine promet nepokretnosti za četvrtinu je veći nego u istom periodu prošle godine, saopštava Republički geodetski zavod. U kupovinu nekretnina uloženo je 3,6 milijardi evra, a gotovo dve milijarde potrošene su za stanove, najviše u Beogradu.