MOL pregovara o preuzimanju NIS-a i Lukoila – šta bi dobila Srbija, a šta Rusija i SAD

Profesor Ekonomskog fakulteta Slobodan Aćimović ocenio je za RTS da bi ova akvizicija bila „vin-vin-vin rešenje“ – koristi bi imale Srbija, Rusija i SAD, a MOL bi dobio značajne prerađivačke kapacitete i jačanje regionalnog uticaja. Profesor očekuje da bi prve informacije o akviziciji mogle da se pojave u prvoj polovini naredne godine, sa ciljem potpisivanja memoranduma ili ugovora o razumevanju.

Mađarski MOL pregovara s Rusijom o preuzimanju Naftne industrije Srbije (NIS), što je nezvanično potvrdila ministarka Dubravka Đedović Handanović. Pregovori, prema američkoj licenci, mogu trajati do 24. marta, dok državni zvaničnici očekuju da Srbija do sredine januara dobije jasnu odluku. Paralelno, izveštaji Rojtersa navode da MOL razmatra i preuzimanje imovine „Lukoila“ u Srbiji i drugim evropskim zemljama.

Profesor Ekonomskog fakulteta Slobodan Aćimović navodi da bi za Srbiju bilo dobro da MOL preuzme NIS, a još bolje ako bi kupio i imovinu „Lukoila“ u Srbiji. Ocenjuje da bi takva akvizicija bila „vin-vin-vin rešenje“, jer bi korist imale sve strane – Srbija, Rusija, Sjedinjene Američke Države i Mađarska.

Za SAD, kaže Aćimović, ovo je način da se rusko vlasništvo istisne sa evropskog tržišta. Rusija bi dobila pouzdanog kupca sa iskustvom u upravljanju rafinerijama i tržištem, dok bi Mađarska ojačala svoj regionalni uticaj u energetskom sektoru.

Korist za Srbiju – stabilno snabdevanje i niži troškovi

Srbija bi, s druge strane, dobila stabilnu i stručnu kompaniju koja obezbeđuje kvalitetno upravljanje i sigurno snabdevanje gorivom.

Aćimović dodaje da bi preuzimanje NIS-a i „Lukoila“ omogućilo veću sigurnost snabdevanja i niže logističke troškove.

Rafinerija u Pančevu kao deo regionalnog sistema

MOL bi, ako preuzme NIS, dobio prerađivačke kapacitete kroz Rafineriju u Pančevu, koja bi zajedno sa rafinerijama u Budimpešti i Bratislavi formirala jedan veliki regionalni sistem prerade nafte, sa ukupnim kapacitetom oko 20 miliona tona godišnje.

Aćimović objašnjava da su tri rafinerije – u Pančevu, Budimpešti i Bratislavi – smeštene duž Dunavskog toka, što im pruža snažan logistički i regionalni uticaj.

„Zajedno sa rafinerijama u Budimpešti i Bratislavi, formirao bi se veliki regionalni sistem prerade nafte. To bi omogućilo bolje planiranje proizvodnje, specijalizaciju rafinerija i stabilno snabdevanje gorivom u regionu“, navodi Aćimović.

Dodaje da bi takav sistem omogućio i da se u jednoj rafineriji dominantno proizvodi dizel, u drugoj benzin, a u trećoj kerozin, što bi dodatno povećalo efikasnost i stabilnost snabdevanja.

Kada se mogu očekivati prve odluke

Profesor očekuje da bi prve informacije o akviziciji mogle da se pojave u prvoj polovini naredne godine, sa ciljem potpisivanja memoranduma ili ugovora o razumevanju.