Momčilu Perišiću povećana kazna za špijunažu

Apelacioni sud u Beogradu povećao je za godinu dana kaznu zatvora nekadašnjem načelniku Generalštaba, penzionisanom generalu Momčilu Perišiću.

On je tako pravosnažno osuđen na četiri godine zatvora zbog špijunaže, odnosno odavanja tajnih podataka službeniku ambasade SAD u Beogradu, američkom državljaninu, 2002. godine.

Istom odlukom Miodragu Sekuliću i Vladanu Vlajkoviću potvrđene su kazne od po godinu i po dana zatvora zbog odavanja vojne tajne.

Presudom Apelacionog suda preinačena je prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu kojom je Perišić bio osuđen na tri godine zatvora zbog krivičnog dela špijanaža.

Apelacioni sud je u obrazloženju naveo da je kaznu Perišiću povećao imajući u vidu više visokih funkcija koje je Perišić obavljao u najvišim organima vlasti i da je kao njihov nosilac „u jačem stepenu bio dužan da čuva temeljne vrednosti na kojima počiva pravni sistem i bezbednost države“.

Osuđen je jer je 14. marta 2002. godine u restoranu „Šarić“ na Ibarskoj magistrali predao tajne vojne podatke službeniku ambasade SAD Džonu Nejboru.

U pitanju je zapisnik sa kolegijuma nacelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije održan 11. oktobra 2001. godine, koji je označen stepenom tajnosti „Vojna tajna-strogo poverljivo“ i sadrži tajne vojne podatke, a koji je, prilikom intervencije organa bezbednosti Vojske Jugoslavije i vojne policije, pronađen kod Nejbora.

Od njega su dokumenta oduzeta i to: nedeljni plan rada NGŠ VJ za period od 26. februara do 4. marta, pregled koji se odnosi na spisak pukovnika – kbb VJ za unapređenje u čin generala – admirala period kraj 2001. godine, stanje i funkcionisanje sistema obezbeđenja državne granice SR Jugoslavije (sa težištem na deo državne granice između Crne Gore i Albanije) od 11. oktobra 2001. godine.

Zatim „Informacija o regulisanju stanja u službi profesionalnih vojnih lica čina generala – admirala od 24. januara 2001. godine koja je upućena predsedniku SRJ“, dokument „Aktuelna bezbednosna situacija u okruženju i SRJ sa tendencijom njenog razvoja“, „Spisak generalnog kadra VJ van naredbe predsednika SRJ“ i „Spisak objekata i kompleksa VJ koji se mogu staviti u funkciju šire društvene namere“.

Dan nakon toga, prilikom pretresa radnog kabineta Perišića u Vladi Srbije, pronađene su i diskete na kojima su se nalazili tajni vojni dokumenti – zapisnici sa kolegijuma NGŠ VJ održanih tokom 1999, 2000. i 2001. godine.

Ova dokumenta, prema presudi, Perišić je pribavio u nameri da ih preda stranoj državi.

Inače kompletno suđenje odvijalo se bez prisustva javnosti radi zaštite vojnih i državnih tajni, ali je prvostepena presuda bila javno objavljena. Postupak za ovu „špijunsku aferu“ pokrenulo je nekadašnje vojno pravosuđe u martu 2002. godine, ali se Perišić tada pozvao na poslanički imunitet.

Ponovo je aktiviran 2004, ali je već naredne godine prekinut zbog Perišićevog odlaska u Haški tribunal, gde mu je suđeno za ratne zločine, što je okončano 2013. godine oslobađajućom presudom.

Postupak za špijunažu je ponovo aktiviran 2014. godine.

Postupak je prvobitno vođen pred vojnim pravosuđem, koje je u međuvremenu ukinuto, i sada je pred krivičnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu.

Apelacioni sud u Beogradu povećao je za godinu dana kaznu zatvora nekadašnjem načelniku Generalštaba, penzionisanom generalu Momčilu Perišiću.