Na današnji dan, 25. jul

1261 – Mihailo VIII Paleolog povratio je Konstantinopolj (Carigrad) i ponovo ga proglasio prestonicom Vizantije. Grad su 1204. osvojili krstaši, spalili ga i opljačkali, i zajedno s Mlečanima proglasili ga prestonicom Latinskog carstva, a prestonica Vizantije premeštena je u Nikeju (Nikejsko carstvo).

1593 – Kralj Francuske Anri IV, kralj Navare pre dolaska na francuski presto 1589. i vođa francuskih hugenota, prešao je u katoličanstvo.

1712 – Vojska švajcarskih protestanskih kantona je u bici kod Vilmergena potukla snage katoličkih kantona, čime su u Švajcarskoj okončani verski ratovi.

1817 – Po povratku u Srbiju, ubijen je legendarni vođa Prvog srpskog ustanka Đorđe Petrović (Karađorđe). On je, posle sloma ustanka 1813. godine, izbegao u Austriju, a zatim u Rusiju.

1834 – Umro je engleski pesnik Semjuel Tejlor Kolridž. Njegove poeme „Stari mornar“ i „Kubla Kan“ smatraju se vrhunskim delima romantične, intuitivne poezije, a na njegovim teorijskim pogledina („Književna biografija“) zasnovana je englesko-američka „nova kritika“.

1843 – Umro je škotski hemičar Čarls Mekintoš, pronalazač nepromočive tkanine za kišne ogrtače.

1848 – Rođen je britanski državnik Artur Džejms Balfur, premijer (1902-06) i ministar inostranih poslova (1916-19). Predložio je 1917. stvaranje nacionalne države Jevreja u Palestini (Balfurova deklaracija).

1848 – Austrijanci su u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine (Pijemont), suzbivši prvi značajniji napor za ujedinjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu državu. ;

1878 – Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla je u Vašington.

1894 – Rođen je američki filmski glumac Volter Brenan, najčuveniji epizodista svetske kinematografije. Igrao je u više od sto filmova i dobitnik je više Oskara.

1898 – Vojska SAD je u špansko-američkom ratu okupirala Portoriko, koji je Pariskim mirovnim ugovorom iste godine ustupljen SAD. Istog dana 1953. dobio je status pridružene države SAD.

1907 – Japan je proglasio protektorat nad Korejom sa pravom da kontroliše vladu te zemlje.

1909 – Francuski pilot Luj Blerio prvi je preleteo avionom kanal Lamanš. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo je za 37 minuta.

1917 – Holanđanka Margareta Gertruda Cele, poznata kao Mata Hari, osuđena je na smrt pod otužbom da je špijunirala za Nemce tokom Prvog svetskog rata.

1934 – Nacisti su u Beču ubili austrijskog kancelara Engelberta Dolfusa.

1943 – Italijanski diktator Benito Musolini primoran je, nakon sednice Velikog fašističkog veća, da podnese ostavku. Kralj Viktor Emanuele imenovao je za premijera maršala Pjetra Badolja. Musolini je uhapšen i interniran, a 1945. je streljan.

1952 – Stupio je na snagu ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, što je bila prva faza stvaranja Evropske unije.

1956 – U sudaru italijanskog i švedskog broda „Andrea Dorija“ i „Stokholm“ ispred obala SAD u Atlantskom okeanu poginulo je 50 ljudi.

1957 – Tunis je postao republika, a za predsednika je izabran Habib Burgiba.

1963 – SSSR, SAD i Velika Britanija zaključile su ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.

1968 – Papa Pavle VI (Paulus) zabranio je vernicima rimokatoličke crkve sve veštačke metode sprečavanja začeća.

1978 – Rođena je prva na svetu „beba iz epruvete“, Luis Đoj Braun u bolnici u Lankaširu, u Velikoj Britaniji.

1982 – Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat potpisao je u Bejrutu deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije UN o postojanju države Izrael.

1986 – Umro je američki filmski režiser italijanskog porekla Vinsent Mineli, dobitnik Oskara 1958. za film „Žiži“ („Amerikanac u Parizu“, „Žeđ za životom“).

1991 – Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov predložio je liderima Komunističke partije SSSR-a novu platformu u kojoj izgradnja komunizma više nije osnovni cilj i pozvao ih da odbace „zastarele ideološke dogme“.

1992 – Italijanska vlada poslala je 7.000 vojnika na Siciliju, u nastojanju da razbije mafiju.

1994 – Izrael i Jordan su potpisali u Vašingtonu deklaraciju kojom je okončano ratno stanje između dve države.

1995 – Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru biše Jugoslavije u Hagu podigao je optužnice protiv Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića i još 21 osobe, uglavnom komandanata i stražara zatvoreničkih logora u Bosni. Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić optuženi su za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

2000 – Supersonični avion kompanije „Er Frans“ srušio se blizu Pariza neposredno nakon poletanja. Poginulo je 109 putnika i članova posade, i još četvoro ljudi na zemlji. To je bila prva nesreća „konkorda“ od kako je počeo da leti 1969.

2002 – Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se Rusima dozvoljava da prodaju i iznajmljuju svoje zemljišne posede, po prvi put od 1917. godine.

2011 – Umro je kiparski reditelj Majkl Kakojanis, koji je svetsku slavu stekao filmom „Grk Zorba“ 1964, koji je dobio tri Oskara.

1943 – Italijanski diktator Benito Musolini primoran je, nakon sednice Velikog fašističkog veća, da podnese ostavku. Kralj Viktor Emanuele imenovao je za premijera maršala Pjetra Badolja. Musolini je uhapšen i interniran, a 1945. je streljan.