Na današnji dan, 26. jul

1847 – Liberija, država oslobođenih američkih robova koji su se doselili u Afriku, postala je prva nezavisna republika na tm kontinentu.

1856 – U Dablinu je rođen engleski dramski pisac, novinar i kritičar Džordž Bernard Šo. Književnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. („Kandida“, „Zanat gospođe Voren“, „Major Barbara“, „Pigmalion“).

1858 – Lajonel Rotšild je postao prvi Jevrejin član donjeg doma britanskog parlamenta.

1875 – Rođen je švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung, osnivač „analitičke“ ili „kompleksne“ psihologije, u kojoj se razlikuju dva sloja podsvesnog – individualno i kolektivno („Psihološki tipovi“, „Psihologija i religija“, „Simbolika duha“, „Studija o arhetipovima“).

1894 – Rođen je engleski pisac Oldos Haksli, jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka. Njegovi „romani ideja“ zasnovani su na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela („Kontrapunkt života“, „Vrli novi svet“, „Slepi u Gazi“).

1908 – Rođen je čileanski državnik Salvador Aljende Gosens, osnivač Socijalističke partije i prvi marksista predsednik Čilea (1970). Ubijen je u udaru vojne hunte pod vođstvom generala Augusta Pinočea 11. septembra 1973.

1909 – Pokušaj španske vlade da u Kataloniji mobiliše rezerviste za borbe u Maroku doveo je do ustanka u Barseloni, koji je krvavo ugušen („Krvava katalonska nedelja“).

1928 – Rođen je američki filmski režiser Stenli Kjubrik koji se proslavio filmovima različitih žanrova – „2001 – Odiseja u svemiru“, „Paklena pomorandža“, „Dr Strejndžlav“ i „Lolita“.

1941 – Predsednik SAD Frenklin Delano Ruzvelt zamrznuo je svu japansku imovinu u SAD i time obustavio američko-japansku trgovinu.

1943 – Rođen je britanski muzičar Mik Džeger osnivač i pevač rok grupe „Roling stouns“.

1945 – Na parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji pobedili su laburisti i njihov lider Klement Atli zamenio je na mestu premijera Vinstona Čerčila.

1950 – Američki vojnici, tokom Korejskog rata, počinili su masakr nad stotinama nenaoružanih izbeglica u selu No Gun Ri.

1952 – Umrla je Eva Peron (33), popularna supruga predsednika Argentine, Huana Perona.

1953 – Napadom gerilaca na kasarnu Monkada u gradu Santjaguo de Kuba, Fidel Kastro je počeo borbu protiv režima diktatora Fulhensija Batiste.

1956 – Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser nacionalizovao je Suecki kanal, koji je bio pod kontrolom anglo-francuske komapnije.

1963 – Od zemljotresa u glavnom gradu Makedonije, Skoplju, poginulo je više od hiljadu ljudi, a grad je razrušen.

1965 – Maldivska ostrva u Indijskom okeanu, britanski protektorat od 1887, stekla su nezavisnost.

1974 – Konstantin Karamanlis, novi grčki premijer, formirao je prvu civilnu vladu, nakon sedmogodišnjeg vojnog režima u Grčkoj.

1984 – Umro je američki statističar Džordž Horas Galup , direktor i osnivač (1935) „Galupovog instituta“ za ispitivanje javnog mnjenja.

1995 – Peru i Ekvador su se sporazumeli o demilitarizovanoj zoni od oko 500 kvadratnih kilometara u pograničnom amazonskom području, okončavši međusobni jednomesečni rat.

2001 – Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu otpečatio je optužnicu protiv generala Hrvatske vojske u penziji Ante Gotovine, izdatu zbog zločina nad Srbima za vreme i posle operacije „Oluja“ 1995. u Krajini, u Hrvatskoj. Gotovina je uhapšen krajem 2005. u Španiji i izručen Tribunalu, gde je 2011. osuđen na 24 godine zatvora, ali je odlukom Apelacionog veća oslobođen krivice i pušten na slobodu.

2002 – Umro je Badi Bejker, američki kompozitor koji je komponovao muziku za preko 200 filmova Volta Diznija.

2003 – Umro je britanski reditelj Džon Šlezinger. Njegov film „Ponoćni kauboj“ nagrađen je Oskarom, a snimio je i filmove „Darling“, „Lažov Bili“, „Daleko od razuzdane gomile“ i „Maratonac“.

1943 – Rođen je britanski muzičar Mik Džeger, osnivač i pevač rok grupe „Roling stouns“.