Na uvoz energenata za šest meseci data 2,1 milijarda evra

Za šest meseci – od oktobra 2021. zaključno sa martom 2022. godine, najveći uvoznici energenata u Srbiji kupili su na deviznom tržištu 2,1 milijardu evra radi plaćanja uvoza, proizilazi iz saopštenja Narodne banke Srbije. Tolika je, naime, prema saopštenju NBS, bila neto tražnja ovih kompanija za devizama u pomenutom periodu. Centralna banka je saopštila da je, samo tokom marta, tražnja za devizama tri najveća uvoznika energenata u Srbiji iznosila – 503,2 miliona evra.

O koja tri najveća uvoznika je reč – u saopštenju Narodne banke Srbije se navodi. Ako je sudeći po prethodnim najavama, kada je isticano da je od oktobra do 13. decembra 2021. kupljeno više od pola milijarde evra deviznih sredstava za uvoz energenata, reč je o Srbijagasu, Elektroprivredi Srbije i Naftnoj industriji Srbije.  U decembru je, naime, guverner NBS Jorgovanka Tabaković istakla da su od oktobra do 13. decembra, NIS, Srbijagas i EPS zajedno neto kupili preko pola milijarde evra deviznih sredstava za uvoz energenata. Do kraja decembra bi trebalo, rekla je Tabavković tada na sednici Vlade na kojoj je razmatrana aktuelna energetska situacija – da kupe još 250 miliona evra.

U martu ove godine je, prema upravo objavljenom saopštenju NBS, zabeležena i najveća intervencija centralne banke na međubankarskom deviznom tržištu, u iznosu od 1,17 mlijardi evra, u cilju očuvanja stabilnosti kursa dinara prema evru.

„U martu, kao i od početka ove godine, dinar je blago nominalno oslabio prema evru – za 0,1 odsto“, saopštila je NBS.

NBS, navodi se, šest meseci (od oktobra 2021. godine) snažno deluje na domaćem deviznom tržištu, „kako bi očuvala neophodnu relativnu stabilnost deviznog kursa u uslovima nezapamćene globalne neizvesnosti“.

„U cilju očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u martu prodala do sada najviši iznos od 1,17 milijardi evra, dok je od početka godine neto prodala 2,115 milijardi evra“, objavila je NBS.

Snažne deprecijacijske pritiske, koji su od oktobra 2021. do februara 2022. godine uglavnom bili vođeni izuzetno visokom deviznom tražnjom uvoznika energenata i pojačanom globalnom neizvesnošću oko krize u Ukrajini, u martu je, kako navodi NBS, znatno povećala „nezapamćena i bezrazložna (panična) tražnja građana za efektivnim stranim novcem“.

„I pored jasnih poruka Narodne banke Srbije da stabilnost domaćeg deviznog tržišta neće biti ugrožena – što je Narodna banka Srbije i dokazala – kao i da nema razloga za prekomernu kupovinu strane valute, u martu je realizovan rekordno visok neto otkup efektivnog stranog novca od banaka u iznosu od čak 692,5 miliona evra, što je doprinelo snažnim deprecijacijskim pritiscima na kurs dinara prema evru. U martu je ovaj faktor, uz nastavak visoke tražnje za devizama tri najveća uvoznika energenata (503,2 miliona evra), činio celinu neto tražnje za devizama po osnovu svih faktora, dok su svi ostali činioci imali gotovo neutralan zbirni efekat“, saopštila je NBS.

Posmatrano u prethodnih šest meseci – od oktobra 2021. zaključno sa martom 2022. godine – neto tražnja za devizama najvećih uvoznika energenata iznosila je, kako navode u NBS  – 2.146,3 miliona evra i činila je gotovo 90 odsto neto tražnje za devizama svih rezidentnih kompanija.

U centralnoj banci poručuju da će i u narednom periodu NBS nastaviti da deluje blagovremeno i adekvatno kako bi stabilnost domaćeg deviznog tržišta bila očuvana.

Kolike su devizne rezerve

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju marta iznosile 14,3 milijardi evra i bile su za 1,26 miliona evra niže nego na kraju prethodnog meseca.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju marta iznosile su 11,58 milijardi evra i u odnosu na kraj prethodnog meseca bile su niže za 1,37 milijardi evra.

„Na smanjenje bruto deviznih rezervi i u martu 2022. godine u najvećoj meri su uticale aktivnosti NBS na međubankarskom deviznom tržištu (1,16 milijardi evra) koje su bile neophodne radi očuvanja stabilnosti na domaćem deviznom tržištu. Pored toga, na smanjenje deviznih rezervi delovali su i – neto razduženje države po osnovu kredita (161,6 miliona evra) i ostala plaćanja za potrebe države (ukupno 45,3 miliona evra)“, navela je centralna banka.

Devizni prilivi ostvareni su po osnovu neto izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka (89,2 miliona evra), kao i upravljanja deviznim rezervama, donacija, deviznih državnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem finansijskom tržištu i ostalim osnovima (ukupno neto 24,1 miliona evra).

Neto tržišni efekti su u martu bili negativni u iznosu od 11,6 miliona evra.

„Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u martu iznosio je 522,5 miliona evra i bio je za 51,2 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu. U prva tri meseca ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 1.627,3 miliona evra“, navela je centralna banka.

Za šest meseci – od oktobra 2021. zaključno sa martom 2022. godine, najveći uvoznici energenata u Srbiji kupili su na deviznom tržištu 2,1 milijardu evra radi plaćanja uvoza, proizilazi iz saopštenja Narodne banke Srbije. Tolika je, naime, prema saopštenju NBS, bila neto tražnja ovih kompanija za devizama u pomenutom periodu. Centralna banka je saopštila da je, samo tokom marta, tražnja za devizama tri najveća uvoznika energenata u Srbiji iznosila – 503,2 miliona evra.