Nacrt zakona o radnoj praksi: Promašena poenta i prostor za zloupotrebe

Novine koje donosi novi propis su i da će poslodavci morati da objave oglas sa kriterijumima za izbor kandidata, a moći će da angažuju samo one koji imaju manje od 30 godina. Radno vreme je ograničeno na 40 sati nedeljno, a prekovremeni rad je zabranjen. Ako se utvrdi da poslodavci praktikantima daju radne zadatke i posao koji odgovara poslu zaposlenog radnika, moraće onda i da im ponude ugovore o radu. 

 

Poslodavac je dužan da obavesti i konsultuje sindikat o uslovima obavljanja radne prakse kod poslodavca i da im dostavi spisak praktikanata na početku svake kalendarske godine. Za nepoštovanje odredbi ovog zakona, predviđene su kazne od 100.000 do milion dinara.  

 

Prema podacima koje su iz Nacionalne službe za zapošljavanje dostavili Euronews Srbija, na njihovoj evidenciji je 98.445 osoba koje imaju manje od 30 godina, a čak 80.772 mladih nema nikakvo iskustvo i na birou čeka prvi posao. 

 

„Radne prakse povećavaju šanse da mlada osoba bude pozvana na intervju za posao kao i da dobije zaposlenje u kraćem vremenskog periodu nego što bi to bio slučaj da nije pohađala praksu. Na ovaj način se doprinosi efikasnijoj tranziciji mladih od škole do posla u Srbiji, jer je u našoj zemlji, prema podacima Eurostata, mladoj osobi potrebno skoro četiri puta više vremena da pronađe prvi stabilan ili zadovoljavajući posao posle školovanja, u odnosu na mlade u Evropskoj uniji“, piše u obrazloženju zakona.

 

 

Profesor radnog prava Mario Reljanović smatra da vezivanje zakona za formalno obrazovanje maši poentu i da se postavlja pitanje njegove svrhe.

 

„Suvišno je postavljati uslove za radnu praksu za profile koji je već imaju tokom obrazovanja. Početna ideja je bila da se reguliše praktičan rad za zanimanja koja nisu ni obuhvaćena u školskom sistemu, a koja su deficitarna, poput menadžera društvenih mreža, programera dronova i sličnih profila“, kaže Reljanović.

 

On smatra i da se zarada nije smela vezivati za minimalnu, već da bi bolji model bio da je predviđen određeni procenat od plate u struci u kojoj se praksa obavlja.

 

„Na osnovu ovog zakona bi i trgovinski lanci mogli da angažuju kasirke ili prodavce da idu na radnu praksu, a to znači da će moći da ih drže šest meseci sa platom u visini dve trećine minimalca, iako su oni imali praktičnu nastavu tokom školovanja i sigurno im nije potrebna dodatna obuka. To je prostor za zloupotrebu, jer se odnosi i na one koji imaju samo osnovnu školu i njih će moći da angažuju pola godine da rade za platu koja je ispod garantovanog minimalca. Dakle, da za najslabije poslove budu još manje plaćeni tih šest meseci“, ukazuje Reljanović za Euronews Srbija.

 

Profesor napominje i da su usvajanjem Zakona o radu, 2014. ukinuti ugovori o stručnom osposobljavanju, jer je bio loš, pošto je omogućavao poslodavcima da ne plaćaju praktikante. 

 

„Onda je počela zloupotreba volontiranja. Postoji i probni rad, ali i on mora biti plaćen i to u visini minimalne zarade. Ovo je sada kao nova vrsta rada van radnog odnosa, a mi bismo taj oblik trebalo da eliminišemo, a ne da produkujemo nove. Dobre stvari su što se gledalo da praktikant ipak ima neka radna prava, pojavljuje se ograničeno radno vreme, zabranjuje se prekovremeni rad, ali ipak za neke stvari, poput sudske zaštite, nisam siguran kako će se realizovati, jer su u suprotnosti sa Zakonom o radu, po kojem kada je neko angažovan van radnog odnosa, on ne može da pokrene radni spor“, objašnjava Reljanović.

 

Miloš Turinski sa portala Poslovi Infostud kaže da je dugogodišnje iskustvo koje imaju sa zapošljavanjem mladih, pokazalo da je praksa odličan način da se dođe do prvog posla, ali ističe da nije siguran da li će novi propis postići svoj cilj – da poveća mladima šansu za zaposlenje. On napominje da pojedine kompanije kandidatima plaćaju praksu, ali da je veći broj ipak onih koji to ne rade. 

 

„Poslodavci nude iskustvo i edukaciju, a dešava se da daju samo novac za putne troškove. Oni koji praktikante traže preko omladinskih zadruga najčešće izdvajaju 200 dinara po satu, pa njihova naknada zavisi od toga koliko sati rade. Pitanje je da li će uvođenjem obaveze plaćanja prakse doći do toga da poslodavci prestanu da angažuju praktikante, što bi bilo u suprotnosti sa ciljem koji je postavljen“, objašnjava Turinski.

 

 

Privrednici smatraju da bi ova oblast trebalo da se reguliše zakonom, ali ističu da je za plaćanje prakse potrebna podrška države. Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije smatra da je dobro da poslodavac plati pripravnika i da tako dođe do potencijalnog zaposlenog, ali da je potrebno da država na neki način to stimuliše.

 

„Možda bi rešenje bilo da se zadrži neki model aktuelnog projekta ‘Moja prva plata’, koji država finansira. Praksa daje mogućnost da se proveri potencijalni budući zaposleni. Naša istraživanja su pokazala da novozaposleni poslodavca košta i po nekoliko hiljada evra. Mladi više koštaju, nego što doprinose, u prvi mesecima kada izađu iz škole“, kaže Atanacković.