Nafta jeftinija – ali se to slabo vidi na srpskim pumpama, evo šta se očekuje u narednom periodu

Od kraja juna do danas nafta je pojeftinila za tridesetak dolara, odnosno više od 20 odsto, ali taj pad se na pumpama u Srbiji slabo vidi.

 

Pad cene se osetio samo na benzinu, koji sada košta 172 dinara po litru, dok je dizel dinar skuplji nego u junu i sada je 213 dinara. Tako su se cene sirove nafte i dizela, koje su godinama išle paralelno, u međuvremenu mnogo razišle, piše Euronews Srbija.

 

Cene nafte su početkom ove nedelje dostigle najniži nivo od januara ove godine. Brent je na berzama bio 86 dolara po barelu, a američka WTI nafta na 78 dolara. Pre samo tri i po meseca, 13. juna, cene nafte na berzi kretale su se od 120 do 122 dolara. U Srbiji je 24. juna litar dizela koštao 212 dinara, a litar benzina je bio 201 dinar.

 

Profesor na fakultetu FEFA Goran Radosavljević za Euronews Srbija kaže da cena derivata na benzinskim pumpama već nekoliko meseci ne prati tržišna kretanja, jer država određuje cenu dizela i benzina na osnovu parametara koji su deo posebne fomule. On predviđa da bi sa padom cene nafte na svetskom tržištu i cena goriva na pumpama u narednom periodu mogla da bude niža.

 

„Gotovo 75 odsto potrošnje u našoj zemlji je potrošnja dizela, što sa visokom cenom ovog derivata direktno utiče na inflaciju. I pad cena nafte na svetskom tržištu svakako će u nekom trenutku dovesti do pada cena dizela u Srbiji. Uz ograničene cene električne energije i gasa i neočekivanje rasta to bi moglo u nekom narednom periodu da zaustavi rast inflacije koja dolazi iz toga dela energije„, smatra Radosavljević.

 

On očekuje da će pad cena nafte uticati u narednih mesec, dva na pad cene dizela u Srbiji što će, kako kaže, pozitivno delovati na smirivanje inflacije. Veći problem vidi u rastu cena hrane za koje ne očekuje da će uskoro krenuti na dole.

 

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović izjavio je za Euronews Srbija da je poskupljenje cena u Evropi uzrokovano nedostatkom derivata nafte sa ruskog tržišta. On dodaje da se cene derivata ne utvrđuju po cenama sa berze, već po kotaciji dizela, koja predstavlja referentnu cenu za trgovinu kod dugoročnih ugovora, a napominje da ona nije imala veliki pad.

 

„I sada kada dolazi do pada cena sirove nafte sa 94 na 84 dolara nije toliko pala kotacija dizela. Te cene, kotacije dizela i benzina se nalaze u ugovorima po kojima se na veleprodajnom tržistu razmenjuju derivati nafte, a te cene retko ko prati. Pad cena sirove nafte ce sigurno izazvati, kada u kojoj meri, to ćemo svi videti. To nije samo u Srbiji, ta korealacija je poremećena u svim zemljama u Evropi„, rekao je Mićović.

 

On je dodao da cena sirove nafte i cena goriva imaju određenu korelaciju, ali da se ona u ovim kriznim vremenima menja.

 

„Između tržišta sirove nafte i benzinskih stanica, odnosno između te dve cene nafte i goriva, postoji čitavo jedno tržište rafinerijskih proizvoda. Tu se dogodio jako veliki poremećaj i cena sirove nafte i cena dizela koje su godinama išle nekako paralelno, jednim tokom, u međuvremenu su se veoma razmakle. Cene dizela i benzina su otišle mnogo više nego što je poskupela nafta. To je posledica toga što je tržište rafinerijskih proizvoda ostalo u Evropi u velikoj meri bez ruskih derivata nafte. Bez obzira što još nije uvedena zabrana, postoje finansijske barijere koje sprečavaju kupce da kupuju ruske derivate nafte„, rekao je Mićović za Euronews Srbija. 

 

 

Uredba o ograničenju visine cena naftnih derivata ističe 30. septembra, ali se još ne zna da li će biti produžena. 

 

„Udruženje naftnih kompanija je ubeđeno da bi vraćanje tržišnim principima i oslobađanje stega administriranja u većoj meri smanjilo rizik od loše snabdevenosti tržišta. Uredbu treba ukinuti. One su dobre u kratkom vremenskom periodu, ali dugoročno to ne valja. Država ima najbolju nameru, ali nemoguće je administrativnim metodama određivati cenu, a da tržište ne bude ugroženo. Rizici će biti manji ako se uredba i pravilnik ne budu produžavali„, tvrdi Mićović.

 

Cene su mesecima pod kontrolom države, ali su ipak rasle, a Mićović ne očekuje da će one pratiti silazni trend cena nafte u kratkom roku.

 

„Država određuje maksimalne cene na osnovu Pravilnika o utvrđivanju prosečnih velepordajnih cena i Uredbe o ograničenju cena, a u tim dokumentima se nalaze upravo ove kotacije. Zato ne treba uzimati cenu sirove nafte, jer država određuje maksimalne cene na osnovu kotacije benzina i dizela, a one se menjaju na neki svoj način. Pad cene goriva će se naravno odraziti na cene u svim zemljama, pa i u Srbiji, ali ne kao nekada što se to dešavalo, da to bude u nekom doglednom i kratkom vremenskom periodu„, smatra Mićović.

 

On smatra da je važno je država ne obesmisli uvoz derivata nafte i da ne određuje takve cene koje će zaustaviti uvoznike da uvoze derivate nafte.

 

„To smo imali pre nekoliko meseci kada su zalihe pale, jer cene na pumpama nisu pokrivale troškove uvoza i to je bio veoma opasan momenat kada smo se ponovo počeli vraćati na realno određivanje cena koje ne omogućavaju da se pokriju troškovi„, rekao je sagovornik Euronews Srbija.

 

Profesor na fakultetu FEFA Goran Radosavljević kaže da je država, kada je rasla cena nafte, držala ograničenu cenu i da bi, da je ona bila tržišno puštena, gorivo na pumpama koštalo verovatno i 260 ili 270 dinara.

 

„Sada, kada cena ide na dole, opet se drži neka referentna cena dizela na tržištu što u suštini nas stavlja u situaciju da je cena dizela u Srbiji gotovo najskuplja u regionu„, kaže Radosavljević.

 

 

Mićović je rekao da Srbija od 5. decembra neće moći da uvozi naftu iz Rusije, ali je napomenuo da se kupovina organizuje uz terminske ugovore koji se potpisuju unapred i da NIS već uveliko ugovara kupovinu nafte i posle tog datuma. To bi mogao biti još jedan rizik koji će uticati na cenu derivata.

 

„Udeo ruske nafte se sa godinama menjao od 10 do 50 odsto, jer je NIS kupovao ono što je tržišno povoljnije. U ovim okolnostima je oko polovina uvezene nafte bila iz Rusije, jer je ona bila jeftinija. Moraće to da zameni nekom drugom naftom, cena neće biti ista kao do sada, tako da i njihovi troškovi stavljanja na tržište ne mogu da budu isti kao do sada„, ukazuje Mićović.