Najveći rasipnici energije stare stambene zgrade, obukom upravnika do više ušteda

Domaćinstva u Srbiji troše najviše energije, gotovo polovinu. A najveći rasipnici su stare stambene zgrade, jer više od 80 njih nema dobru izolaciju i stolariju. Američka agencija za međunarodni razvoj pokrenula je projekt „Bolja energija“ kako bi se ubrzale mere unapređenja energetske efikasnosti u takvim zgradama. Siniša Čađo, menadžer projekta „Bolja energija“ USAID-a u Srbiji kaže za RTS da projekat podrazumeva obuku upravnika zgrada i da će biti uključeno 60-ak opština.
  
To je projekat koji je Američka agencija za međunarodni razvoj sprovodi sa Privrednom komorom Srbije za obuku profesionalnih upravnika u stabenim zgradama čiji je zadatak da pokrenu energetsku sanaciju tih zgrada.

Siniša Čađo je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavio da je reč o obukama za upravnike stambenih zajednica i razvoj njihovih kapaciteta o tome kako da najbolje iskoriste ono što mogu. 

“Oni su jedan od ključnih elemenata u tom celom sistemu utopljavanja i energetske efikasnosti stambenih zgrada i zbog toga smo odlučili da jedan od prvih koraka bude upravo obuka za njih u saradnji sa Privrednom komorom“, kazao je Čađo.

Prema njegovim rečima, obuke se sastoje iz dva dela i biće održane u svim regionalnim Privrednim komorama u Srbiji. 

“To su Beograd, Niš, Kragujevac, Zaječar, Užice, Sombor i u svakoj od tih regionalnih Privrednih komora biće više opština koje će biti pozvane i učestvovati u tome. Tako da negde 60-ak opština će biti pokriveno tim obukama. Te obuke će biti podeljene u dva dela. U prvom krugu teme će biti zakonski okviri u kojima stambene zajednice i njihovi upravnici mogu da deluju i rade“, naveo je Čađo.

Drugi krug obuka je predviđen krajem avgusta, početkom septembra, podrazumeva upoznavanje sa trenutno postojećim finansijskim modelima koje oni bi mogli da iskoriste za pokretanje, utopljavanje zgrada i povećanje njihove energetske efikasnosti, rekao je Čađo. 

Projekt “Bolja energija“ je petogodišnji projekat i ima dve komponente.

Jedna malo šira i važnija je energetska efikasnost, ali je, dodaje, i tu fokus na energetskoj efikasnosti stambenih zgrada i toplana. 

“Toplane su deo cele priče iz prostog razloga što smo saradnju sa njima počeli još 2018. i u optimizaciji njihovog rada i uštedama koje smo pokazali da mogu da se ostvare, nekako su se neminovno pojavile i zgrade koje su pre svega povezane na sistem daljinskog grejanja, ali kroz ovaj projeka taj fokus smo proširili na sve stambene zgrade u Srbiji. Iz prostog razloga što na sistemu daljinskog grejanja je 25, možda do 30 odsto stambenog fonda, dok ne smemo zaboraviti da ostalih 70 odsto treba da se utople da bi ostvarili uštede“, ističe Čađo.

Radi se i na poslovima u vezi sa obnovljivim izvorima energije.

Fokus je ističe Čađo na kupcima-proizvođačima, to su solari, solarni paneli na krovovima kuća i višak električne energije se vraća u sistem i tako se smanjuje račun za struju. 

“I tu smo zajedno sa ministarstvom od prvog dana još od 2018. a u ovom konkretnom slučaju radimo na povećanju broja kupaca-proizvođača, radili smo u saradnji sa ministarstvom i na pripremi regulative, ali i sa svim drugim elementima koji su u tome, kako bi se povećao i broj kupaca-proizvođača“, kaže Čađo.

Navodi da im je iskustvo pozitivno i da su pogodili centar interesovanja građana. 

Domaćinstva u Srbiji troše najviše energije, gotovo polovinu. A najveći rasipnici su stare stambene zgrade, jer više od 80 njih nema dobru izolaciju i stolariju. Američka agencija za međunarodni razvoj pokrenula je projekt „Bolja energija“ kako bi se ubrzale mere unapređenja energetske efikasnosti u takvim zgradama. Siniša Čađo, menadžer projekta „Bolja energija“ USAID-a u Srbiji kaže za RTS da projekat podrazumeva obuku upravnika zgrada i da će biti uključeno 60-ak opština.