Najviše se kopiraju kućna hemija, hrana i odeća: Potrošači zabrinuti nakon hapšenja „deterdžent mafije“ koja je prodavala falš robu

Hapšenje tzv. deterdžent mafije prošle nedelje, koja je prodavala falš robu poznatih brendova, zabrinulo je mnoge potrošače koji često pazare kod pijačnih preprodavaca ili putem internet oglasa u potrazi za jeftinijom ponudom.

Kod ove organizovane kriminalne grupe pronađena je velika količina baza za pravljenje hemijskih proizvoda za domaćinstvo, za koje postoji sumnja da su kancerogeni. Tačan sastav korišćenih supstanci za izradu kopija sredstava za higijenu i kućnu hemiju utvrdiće se analizom.

Policija je uhapsila 21 osobu zbog sumnje da je proizvodila, pakovala i prodavala falš proizvode, poznatih robnih marki, i na tome je ostvarila ogromnu materijalnu korist.

Robu su nudili za 20 do 30 odsto jeftinije u odnosu na redovne cene, i to na pijacama u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Pančevu i preko oglasa na internetu.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) ističu da se na crnom tržištu u Srbiji najčešće kopiraju hemijski proizvodi za domaćinstvo, hrana i odeća.

– To su artikli koji se najlakše falsifikuju, a najviše se prodaju i tu je najveća mogućnost za potencijalne prevare – objašnjava Marko Dragić iz NOPS-a.

– Prosečan potrošač ne može da proceni da je u pitanju falš, jer sve deluje kao original i jedino analizom sadržaja to može da se utvrdi.

Što se tiče falsifikata poznatih brendova koji nam krijumčarskim kanalima dolaze sa drugih crnih tržišta, to su, kako navodi, najčešće odeća i obuća. Ti proizvodi često stižu iz Turske i prodaju su u ećim količinama, na primer, na buvljaku u Subotici.

Naravno, potražnja za tom robom je velika, jer je u odnosu na cene u prodavnici jeftinija i do 60 odsto.

Zašto potrošači ne mogu da procene da je u pitanju falš objasnio je načelnik odeljenja za suzbijanje visokotehnološkog kriminala Vladimir Vujić. On je, nakon hapšenja organizovane kriminalne grupe u Srbiji, objasnio da su oni imali i proizvodnju ambalaže i etiketa i svega što je ukazivalo da je takav proizvod original.

– Uglavnom samo analizama samog sastava je moglo da se utvrdi da ta tečnost, kućna hemija, ne odgovara onoj originalnoj – kazao je Vujić.

– Razlika u ceni bila je od 20 do 30 odsto i to se na pijacama i u prodaji pravdalo da je to razlika, koja se, navodno nabavljala krijumčarenjem, na primer, iz Mađarske. I dalje su na tim prodajnim mestima tvrdili da se radi o originalnim proizvodima, što, naravno, nije bila istina.

Kako ističe Dragić, razlog što su građani kupovali tu robu, isključivo je vezan za ekonomsku odluku, jer su cene bile povoljnije. On ističe da je jedini način zaštite da potrošači vode računa šta i gde pazare.

– Ako kupuju u prodavnicama, mogu da dokažu ko im je nešto prodao, a teško će to moći ako su na nekoj tezgi – kaže Dragić.

– Međutim, treba reći da ima pijačanih prodavaca koji pošteno posluju, a sada su se našli na udaru. Ti trgovci originalne proizvode nabavljaju jeftinije legalnim tokovim u

Mađarskoj i mogu potrošačima da ponude povoljniju cenu. A, ima i onih koji originale dopremaju krijumčarskim kanalima. I potrošači su, verovatno, u tom uverenju i kupovali proizvode od ove uhapšene grupe.

On ukazuje da falsifikatori ugrožavaju poslovanje drugih trgovaca, i da su nelojalna konkurencija za njih. Ovo je, kako navodi, prva tako velika akcija naših nadležnih službi. Prema njegovom mišljenju, to je, verovatno, bilo na osnovu neke ozbiljne dojave, nakon čega je organizovano i praćenje tih ljudi.

Policija je pronašla 900.000 evra i 100.000 evra u forintama i švajcarskim francima.

Zaplenili su i 13 automobila, dve kuće, plac i stan u Pančevu, dva pištolja i manju količinu marihuane. Za ovo krivično delo predviđena je zatvorska kazna od jedne do osam godina zatvora.

FISKALIZACIJA UVODI RED

Potrošači će imati veći stepen zaštite kada 1. maja počne primena obaveze da i pijačni preprodavci moraju da izdaju fiskalne račune. Tada će se tačno znati ko je šta prodao. Podsetimo, do 30. aprila, pojedine delatnosti, koje ranije nisu bile u obavezi da imaju fiskalne uređaje, sada će morati. Među njima su i pijačni preprodavci, a oni ističu da će to za njih predstavljati problem i da mogu da izgube tržišnu utakmicu protiv velikih lanaca marketa. Nadležni su objasnili da je cilj e-fiskalizacije da se uvede red u evidentiranje prometa, dobara i usluga i veća kontrola države nad izvršavanjem tih obaveza.