Najznačajnije novine koje važe od danas, a tiču se svih građana

Sa prvim danom januara za pojedine kategorije građana počinju da važe nova pravila.

Za one sa nižim primanjima pozitivna vest je da se minimalac povećava i da će iznositi 35.012 dinara. 

 

Penzije za januar ove godine će biti veće za 5,5 odsto, a plate u javnom sektoru do osam odsto.

 

Od danas važe o povlastice za buduće majke, pa će sve koje budu rodile prvu bebu posle 1. januara umesto dosadašnjih 100.000 dinara dobijati po 300.000 dinara. 

 

 

Svim ženama koje će se tokom sledeće godine penzionisati biće potrebno minimum 63 godine i četiri meseca da bi dobile ovaj status. Od 1. januara, u skladu sa Zakonom o penzijsko-invalidskom osiguranju, važe novi uslovi za ostvarivanje ovog prava. 

 

Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov za žene u 2022. godini 63 godine i četiri meseca života, dok kod muškaraca i dalje važe isti uslovi, da mogu postati penzioneri posle 65. rođendana. 

 

 

Odredbama Zakona o PIO, koji se primenjuje od 1. januara 2015. godine, propisano je da se starosna granica kao jedan od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju za žene postepeno povećava svake godine za po dva meseca, kako bi se postigao cilj da se do 2032. godine izjednači uslov za muškarci i žene, odnosno da radnici oba pola odlaze u penziju sa 65 godina.

 

Tako će 2023. za žene biti uslov 63 i po godine, 2024. će raditi do 63 godine i 8 meseci, 2025. do 63 godine i 10 meseci, a dame koje odlaze u penziju 2026. moraće da napune 64 godine, piše Euronews Srbija.

 

Dalje se stasosna granica 2027. povećava na 64 godine i dva meseca, pa 2028. na 64 godine i četiri meseca, da bi 2029. bila 64 godine i šest meseci, a potom 2030. da dostigne prag od 64 godine i osam meseci. Žene koje se budu penzionisale 2031. godine imaće starosni uslov od 64 godine i 10 meseci, a 2032. će im biti potrebno punih 65 godina.

 

 

Na osnovu Zakona o izmenama i odpunama zakona o porezu na dohodak građana, povećava se neoporezivi iznos zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara mesečno, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa za PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto. 

 

Ovom merom biće smanjeno poresko opterećenje prosečne neto zarade za oko jedan procentni poen.

 

„Opterećenje privrede je 2017. godine bilo 64 odsto, sada će biti 61, 1 odsto i to će doprineti novom zapošljavanju i otvaranju novih radnih mesta. Naša privreda raste uprkos najvećoj pandemiji“, izjavio je ministar finansija Siniša Mali u Skupštini Srbije.

 

Radi podsticanja zapošljavanja, uvedene su dve nove poreske olakšice i produžen je period primene postojećih poreskih olakšica za zapošljavanje određenih kategorija.

 

Prva olakšica odnosi se na poslodavca koji zasniva radni odnos sa novim licem, koje u periodu od 1. januara 2019. godine do 28. februara 2022. godine nije bilo osiguranik kao zaposleni/preduzetnik/osnivač ili član zaposlen u sopstvenom privrednom društvu. Poslodavac se oslobađa obaveze plaćanja 70 odsto obračunatog i obustavljenog poreza na zarade tog lica koja je veća od 76.500 dinara mesečno, za zaradu isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2024. godine.

 

Poslodavci, pravna lica koji u okviru svoje delatnosti na teritoriji RS obavljaju istraživanje i razvoj, oslobođeni su od plaćanja 70 odsto obračunatog i obustavljenog poreza na zarade lica koja su neposredno angažova na poslovima istraživanja i razvoja, srazmerno vremenu koje ta lica provedu na tim poslovima u odnosu na puno radno vreme.

 

 

Zakonom o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana uvedeno je dodatno umanjenje kod obračuna godišnjeg poreza na dohodak građana za obveznike koji poslednjeg dana kalendarske godine za koju se utvrđuje godišnji porez imaju manje od 40 godina.  

 

Godišnji zbir zarada i oporezivih prihoda od samostalne delatnosti i autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine dodatno će se umanjiti za iznos tri prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji u godini za koju se utvrđuje porez.

 

Obavezu prijavljivanja godišnjeg poreza na dohodak prošle godine imali su građani koji su u 2020. godini ostvarili dohodak veći od 2.987.424 dinara, odnosno veći od trostruke prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji u toj godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

 

Građanin Srbije koji je prijavio najveće prihode Poreskoj upravi prošle godine je prosečno zarađivao 911.000 evra, a ukupno je lane prihodovao 11 miliona evra. G

 

Godišnji porez na dohodak prošle godine prijavilo je ukupno 30.290 građana naše zemlje. To znači da je svako od njih tokom prošle godine prihodovao više od 2.987.424 dinara, odnosno više od 25.000 evra.

 

 

Sa najavljenom povišicom od 5,5 odsto, prosečna penzija u Srbiji će preći sumu od 30.000 dinara i biće veća od septembarske za oko 1.615 dinara.

 

Računato u odnosu na septembarski prosek od 29.372 dinara, koji je poslednji pre desetak dana objavio Republički fond za penzijsko invalidsko osiguranje, uvećana prosečna penzija će iznositi 30.987 dinara.

 

Povećanje će se naravno računati u odnosu decembarski prosek, čiji iznos će se tek saznati, ali s obzirom da se prosek po mesecima za ovu godinu razlikovao tek za nekoliko dinara, za očekivati je da i prosečna januarska penzija, koja će prva biti uvećana, bude približna sumi od 31.000 dinara.

 

 

Minimalac će od 1. januara biti 35.012 dinara. Na Sednici Socijalno-ekonomskog saveta utvrđeno je da se cena minimalne zarade za sledeću godinu poveća za oko 2.500 dinara u odnosu na ovogodišnji. 

 

Premijerka Ana Brnabić je najavila da bi zahtev sindikata o usklađivanju minimalne plate i potrošačke korpe mogao da se realizuje za dve godine. Ona je rekla da će na kraju 2023. biti doneta odluka da se minimalna zarada od 1. januara 2024. izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

 

 

Vlada Srbije usvojila je izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, po kojima će od 1. januara za svako prvorođeno dete biti isplaćivano po 300.000 dinara. Pomoć porodicama za prvo dete do sada je bila 100.000 dinara. Porodicama koje dobiju drugo i treće dete biće isplaćena jednokratna pomoć od po 100.000 dinara.

 

Poslanica SNS Milanka Jevtović Vukojičić, koja je predsedavala sednicom Odbora  za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, rekla je za Tanjug da ostaje pravo koje majke ostvaruju za drugo dete da u periodu od dve godine dobijaju pomoć od 10.000 dinara, odnosno po 12.000 dinara u narednih 10 godina. 

 

Ona je navela da će majka koja rodi blizance dobiti jednokratnu pomoć u iznosu od 400.000 dinara, odnosno za trojke 500.000 dinara.

 

„Nove mere pronatalitetne politike Ministarstvo i Vlada Republike Srbije donosi u nameri da se zaustavi negativan trend pada stope nataliteta i da se značajno doprinose podsticaju rađanja“, saopštili su iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

 

Još jedna mera populacione politike je i subvencija za učešće prilikom rešavanja stambenog pitanja i definisana je kao pravo na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu kuće ili stana, po osnovu rođenja deteta. Pravo na ovaj podsticaj imaće, takođe, žene koje postanu majke u 2022. godini, ali još nisu poznati detalji i uslovi za korišćenje ove subvencije.

 

 

Vlasnici vozila starih od pet do 20 godina, iznad 2.000 kubika, plaćaće od danas niži porez prilikom registracije. 

 

Umanjenja za veću kubikažu idu po grupama starosti: od pet do osam godina umanjenje poreza će biti 25 odsto umesto sadašnjih 15 odsto, za vozila od osam do 10 godina starosti umanjenje ide na 40 odsto umesto sadašnjih 25 odsto, dok u grupi najstarijih, od 10 do 20 godina, umanjenje će biti 65 odsto umesto postojećih 40 procenata.

 

Po novom propisu, oni koji imaju vozila stara između pet i osam godina plaćaće porez 25 odsto manje. Tako će za vozila od 2.000 do 2.500 kubika iznos ove naknade umesto 49.512 dinara, ubuduće biti 43.687 dinara. Vlasnici vozila koja su jača od 2.500 kubika umesto 100.334 izdvajaće 88.530 dinara, dok će oni koji imaju vozila veće kubikaže od 3.000, umesto 207.374 plaćati 182.977 dinara. 

 

U kategoriji vozila starijih od osam do deset godina predviđeno je umanjenje od 40 odsto, pa će za „najslabije“ automobile, od 2.000 do 2.500 kubika, porez sada biti 34.950 umesto 43.687 dinara. Vlasnici automobila između 2.500 i 3.000 kubika koji su stari više od decenije plaćaće 70.824 dinara, dok trenutno on za ovaj tip vozila košta oko 88.530 dinara. 

 

Oni koji imaju stare automobile jače od 3.000 kubika plaćaće ubuduće gotovo 35.000 dinara manje, odnosno ovaj namet će ih umesto 182.977 dinara, koštati 146.382 dinara.

 

Najveće promene su u kategoriji vozila starih između deset i 20 godina, za koje će porez biti jeftiniji oko 65 odsto. 

 

Umesto 34.950 dinara, oni koji imaju auto od 2.000 do 2.500 kubika plaćaće 20.387. U kategoriji između 2.500 i 3.000 kubika umesto 70.824 porez će biti 41.314 dinara. Oni koji voze najstarije automobile najjače kubikaže imaće i najveći „popust“. Oni će umesto sadašnjih 146.382 dinara od januara plaćati 85.389 dinara, što je za oko 60.000 manje.

 

Više o stvarima koji od danas važe i utiču na život većine stanovnika Srbije pročitajte u tekstu portala Euronews Srbija.