Nakon najtoplijeg februara u istoriji, da li će se nastaviti trend toplog vremena i tokom marta?

Đurđević je u razgovoru za Tanjug istakao da će se nastaviti trend neuobičajeno toplog vremena za ovo doba godine, kao i da je to posledica klimatskih promena za koje odgovornost snose ljudi.

„Mi smo kao globalno društvo povećali koncentraciju ugljen-dioksida u atmosferi za 50 odsto. Ugljen-dioksid je drugi najvažniji gas i da ga nema u atmosferi naša planeta bi bila hladnija za oko 10 stepeni, a prosečna temperatura bi bila bliska nuli. Naše dodavanje ugljen-dioksida u atmosferu ustvari pojačava efekt staklene bašte i planeta postaje sve toplija“, objasnio je Đurđević.

Analize su, prema njegovim rečima, pokazale da je 2023. godina bila najtoplija godina za celu planetu, kao i da je svaki mesec pojedinačno do sada bio najtopliji.

„Planeta je u proseku toplija za oko 1,2 stepena nego što je bila na početku Industrijske revolucije sredinom 19. veka“, naglasio je Đurđević.

I, lako je naveo, ne postoji mogućnost da klima ikad više bude kao što je bila sredinom 20. veka. Đurđević je naglasio da nas, usled klimatskih promena, očekuju sve toplija leta sa tempraturom do 40 stepeni Celzijusa, kao i da je naš region rekorder u porastu prosečnih letnjih temperatura.

„U prošlosti je broj toplotnih talasa bio jedan ili nijedan. Obično je trebalo da se sačeka nekoliko godina da bi se desio toplotni talas, a mi na našim prostorima trenutno svakog leta imamo tri do četiri toplotna talasa“, kazao je Đurđević.

Toplotni talasi su, prema njegovim rečima, velika pretnja za javno zdravlje, jer je zabeleženo da tokom njih dolazi do ozbiljnih komplikacija kod hroničnih bolesnika i starih osoba, kao i do prevremenih smrti. Globalni atmosfersko-okeanski fenomen koji nastaje usled fluktuacija pravaca vetrova i temperature vode u tropskom delu Tihog okeana El Ninjo počeo je da slabi, a Đurđević kaže da će to doprineti smanjenju porasta temperatura, ali i da neće doći do zaustavljanja globalnog zagrevanja.

Oko 40 odsto osoba meteoropate

Doktorka Milijana Balević iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje rekla je za Tanjug da se 40 odsto uslovno rečeno, zdravih osoba smatra meteoropatama, a da pored njih, na temperaturne promene, reaguje i 80 odsto hroničnih bolesnika.

„Primetili smo u kliničkoj praksi, kada se vreme ovako menja, da se češće javljaju srčani bolesnici koji su na terapiji i naravno nakon pregleda odlučujemo se za određenu korekciju terapije“, poručila je Balević.

Prema njenim rečima, ljudi treba da stvore adaptacione mehanizme koji bi se na ovakvu promenu vremena aktivirali.

Doktorka građanima savetuje mediteransku ishranu i umerenu fizičku aktivnost, koja podrazumeva šetnju od 30 do 40 minuta dnevno, tempom koji osoba sama sebi prilagođava.

„Dobar san je takođe važan i to prvenstveno spavanje između 22h i 02h kada se luči melatonin koji nam daje bodrost za sledeći dan“, kazala je Balević.

Dodala je da je kontrola stresa takođe od izuzetne važnosti za funkcionisanje organizma.

„Ovakve vremenske prilike na prvom mestu utiču na naš centralni nervni sistem. Dolazi do smanjene koncentracije, razdražljivosti, pospanosti. Ti simptomi ometaju funkcionisanje tokom dana i to su te meteorotropne reakcije koje su normalne“, rekla je ona.

Međutim, kod pacijenata koji imaju neku hroničnu bolest, može doći do pogoršanja, u smislu varijacije pritiska, bolova u grudima, gušenja, preskakanja u radu srca i oni bi trebalo da se obavezno jave lekaru, poručila je Balević.