Nakon prijava vanredno kontrolisane mlekare – kakvo mleko pijemo

Načelnica veterinarske inspekcije Ljiljana Ivanjac kaže za RTS da je kontrolisan svaki korak proizvodnje, kao i da nije bilo odstupanja kada je reč o nedozvoljenim materijama. Ističe da se sprovode kontrole i u drugim mlekarama širom Srbije.

Ljiljana Ivanjac objašnjava da je veterinarska inspekcija primila prijavu građana, kao i da se radi o mlekarama koje su svojim proizvodima najzastupljenije na našem tržištu.

“To je za nas u planiranju akcije predstavljalo povećani rizik u smislu plana same kontrole. Tako da smo mi isplanirali kontrolu, uzeli u obzir sve značajne činioce, jedan od tih je bio pokrivenost tržišta, odnosno rasprostranjenost proizvoda ovih kompanija na našem tržištu, a dalje ko su dobavljači, linije dovoza, interne kontrole koje se rade – apsolutno svaki korak proizvodnje”, objašnjava Ivanjac.

Navodi da su sproveli i takozvanu kontrolu opoziva proizvoda – odabrali su jedan proizvod i unatrag sledom išli do štale u kojoj se mleko proizvelo.

„Paralelno već par meseci teče i jedna druga akcija kontrole svih mlekara na teritoriji Republike Srbije koju radi druga grupa inspektora. Tako da smo, praktično, imali paralelan tok, dve službene kontrole u istom momentu. Ono što je zaključeno, to je da se ulazna sirovina, govorimo o sirovom mleku, kontroliše na mestu proizvodnje i kontroliše se na mestu ulaza, odnosno prijema, u sam objekat prerade, odnosno mlekaru”, dodaje Ivanjac.

Objašnjava da se kontrolišu fizički, odnosno hemijski parametri, kao da se kontrolišu parametri bezbednosti, kao što je mikrobiologija, odsustvo rezidua antibiotika ili aflatoksina.

“U takvim kontrolama uvideli smo da u suštini sve te mlekare rade sa akreditovanim laboratorijama, eksterno ove provere, što je i zahtev po zakonu. I da u pojedinim periodima godišnjim postoje neka mala odstupanja kad govorimo o fizičko-hemijskim osobinama mleka i da smo imali takođe po tim rezultatima i nalaze nekih nedozvoljenih materija, ali smo tragom prisustva i nalaza tih nedozvoljenih materija išli dalje i sagledali da li je subjekat pravilno odreagovao na ove nedozvoljene materije i zaključili da jeste”, dodaje Ivanjac.

Ukazuje da u tim mlekarama postoje zapisi, tragovi o daljoj kontroli, prijavi inspekciji i uništenju takvog nedozvoljenog mleka.

Napominje da u ove tri mlekare koje su vanredno kontrolisane nije bilo odstupanja kada je reč o nedozvoljenim materijama.

Šta ne sme da se nađe u mleku

Govoreći o tome šta nije dozvoljeno da se nađe u mleku, Ivanjac objašnjava da su to antibiotici i aflatoksini. Drugi deo kontrole, dodaje, bilo je ispitivanje prisustva mleka u prahu u konzumnom mleku.

„Upravo ova prijava na taj način je bila formulisana – da li se pasterizovano mleko, odnosno UHT ili takozvano sterilisano mleko, pravi od rekonstituisanog mleka, odnosno mleka u prahu. Uvidom u dokumentaciju ovih objekata, u njihove radne liste, u liste proizvodnje, u dnevne ulaze svih sirovina koje se koriste za proizvodnju proizvoda, nismo zatekli ni utvrdili da se mleko u prahu koristi u proizvodnji paster-mleka, odnosno UHT mleka”, ističe Ivanjac.

Navodi da se sprovode kontrole i u drugim mlekarama širom Srbije.

Objašnjava i da isti je zahtev kontrole da li se koristi mleko u prahu ili da li se koristi biljna mast kao supstitucija mlečne komponente.

„Zaista postoje takvi proizvodi i to je dozvoljeno, gde se jedan deo mlečne komponente supstituiše ili zameni komponentom biljne masti, ali sve to mora biti deklarisano, nama kao potrošačima jasno, da mi znamo ako želimo da kupimo mlečni proizvod, znači on će biti urađen od mleka, a ne da kupujem nešto što je deklarisano kao sir, a onda kada dođem kući pročitam da tu ima palminog ulja ili nekog drugog ulja. Onda ja nisam kupila sir, kupila sam mešoviti proizvod”, ističe Ivanjac.

Pod nadzorom i proizvođači mleka

Osim mlekara, napominje da su pod nadzorom i proizvođači mleka.

„To je ona osnovna sirovina koju je najznačajnije kontrolisati – šta uđe u taj pogon za preradu“, navodi Ivanjac.

Ističe da u tom segmentu ima prostora za poboljšanje, pre svega higijene.

„Na prvom mestu higijena našeg domaćina. To je ono što često savetujemo u našim inspekcijskim nadzorima. Vrlo često i reagujemo nekim dozvoljenim zakonskim sredstvima, pisanjem prekršajnih prijava i tako dalje. Ima to efekta, ali veći efekat se postiže kada domaćinu kažete da ne treba tako da izgleda jedan objekat za preradu mleka, treba higijena da bude na višem nivou”, dodaje Ivanjac.

Od nove godine proizvodi sa palminim uljem moraju biti jasno deklarisani
Od nove godine za mlečne proizvode koji imaju palmino ulje, to mora jasno da bude navedeno u deklaraciji. Ivanjac poručuje da je to jako važno.

“To novo pravilo je već u životu i mi ga kontrolišemo. Imali smo opsežnu akciju, inspekcija je ulazila u maloprodajne i veleprodajne objekte, čak i tokom proizvodnje. Bilo je u početku, prva dva meseca kontrole, šareno”, naglašava Ivanjac.

Ističe da je izgovor najčešće bio da ne znaju gde treba da se stavi oznaka da proizvod sadrži palmino ulje.

Na pitanje šta mi kao potrošači treba da znamo i kako da proverimo deklaraciju, Ivanjac kaže da deklaracija mora da bude tako napisana da nam bude jasna.

“Ukoliko ništa iz deklaracije ne razumete, a ima i takvih slučajeva, obratite se inspekcijskim službama. Obratite se odgovornom licu pre svega tu u objektu gde jeste, a onda inspekcijskoj službi ako za to ima potrebe. Proizvod treba da bude izložen tako da vi vidite tu deklaraciju, da vidite njegovo ime, da eventualno vidite i grupu proizvoda, ukoliko ste informisani o tome šta to znači”, dodaje Ivanjac.

Kada je reč o novoj uredbi, napominje da nema više da ono što je u prometu nije obeleženo na pravi način.

“To znači i slikom i rečju i slovom i fotografijom i marketinškim nazivom. Sada, od 1. januara, sve to praktično što u sebe sadrži biljnu komponentu mora da bude obeleženo na pravi način i nama potrošačima vidljiva ta oznaka, pravougaona, sa žutim trouglom i daje nam plus informaciju da ono što je na rafu nije 100 odsto mlečni proizvod. Tako da nam na neki način olakšava izbor i odluku”, zaključuje Ivanjac.