NALED: Elektronske usluge bliskije privredi nego građanima

Oko 70 odsto preduzeća je upoznato sa elektronskim uslugama za privredu, dok svaki četvrti građanin nije uopšte upoznat sa mogućnostima elektronskog korišćenja usluga javne uprave, pokazalo je istraživanje NALED-a o korišćenju elektronskih usluga sprovedeno među firmama i građanima.

Kada je reč o upoznatosti biznis zajednice, ona je nešto veća u Beogradu i među privrednim društvima, a što se tiče broja i kvaliteta dostupnih e-usluga, više od 80 odsto poslovnih korisnika ovaj segment ocenjuje kao dobar.

Veliko je i poverenje preduzeća u javnu upravu vezano za korišćenje elektronskih usluga, jer joj veruje čak 87 odsto preduzeća.

Ubedljivo najčešći način informisanja o administrativnim uslugama je direktno na sajtovima i portalima koji pružaju e-usluge, jer se skoro svako drugo preduzeće informiše ovako.

Isti je udeo i preduzeća koja administrativne usluge obavljaju mahom putem interneta, dok svako četvrto ovakve obaveze pretežno završava odlaskom u samu instituciju.

Šest od deset privrednika obuhvaćenih istraživanjem je reklo da im je lakše da administrativne usluge obave putem interneta, što je naročito izraženo među beogradskim preduzećima.

Istraživanje je pokazalo i da portale e-Porezi, CROSO i LPA koristi više od 70 odsto preduzeća, a elektronske servise APR-a oko 60 odsto biznisa.

Prepreke u korišćenju e-usluga imao je tek svaki deseti poslovni korisnik, a kao najčešću su navodili nedovoljno dobro funkcionisanje portala.

Među predlozima za unapređenje e-servisa, preduzeća su u najvećem broju slučajeva navodila pojednostavljenje upotrebe portala i sajtova institucija, te jasnije objašnjenje koraka za sprovođenje e-usluga i bolju preglednost portala.

Sajtove lokalnih samouprava je posećivalo svako drugo preduzeće, pri čemu su to čescće radila privredna društva i veća preduzeća.

Istraživanje među građanima je pokazalo da je osam od 10 građana zadovoljno e-uslugama, te da svaki četvrti građanin nije uopšte upoznat sa mogućnostima elektronskog korišćenja usluga javne uprave, pri čemu upoznatost zavisi od uzrasta, pa mlađi od 49 godina sebe smatraju upućenijim nego stariji građani.

Najčešće korišćeni izvori informacija o administrativnim uslugama su internet sajtovi i portali koji pružaju e-usluge a kada se dodaju građani koji koriste društvene mreže, dođe se do podatka da se skoro polovina građana informiše putem interneta.

Sedam od deset građana administrativne usluge obavlja tako što fizički odlazi u institucije, samo 14 odsto ove usluge završava putem interneta, a više od polovine njih je koristilo usluge vezano za kovid, tražilo informacije o procedurama koje se tiču životnih događaja ili su koristili platforme Moj doktor ili ePlaćanje.

Portal e-uprave koristile su dve četvrtine građana a kao najčešći razlog zbog čega se on ne koristi više navođeno je uverenje da je lakše usluge koristiti lično i da je procedura isuviše komplikovana.

Važna tema u istraživanju bilo je i korišćenje elektronskih usluga u zdravstvu, pa su građani naveli da lekarske preglede najčešće zakazuju telefonom a svega šest odsto za to koristi aplikaciju.

Najveći broj zamerki, skoro trećina, na rad aplikacija za zakazivanje pregleda se odnosi na nepoštovanje zakazanih termina.

Skoro petina korisnika navela je nedostatak slobodnih termina, a svaki deseti korisnik je rekao da nema kome da se obrati kada je potrebno dodatno pojašnjenje.

Oko 70 odsto preduzeća je upoznato sa elektronskim uslugama za privredu, dok svaki četvrti građanin nije uopšte upoznat sa mogućnostima elektronskog korišćenja usluga javne uprave, pokazalo je istraživanje NALED-a o korišćenju elektronskih usluga sprovedeno među firmama i građanima.