NALED: Smanjen broj nelegalnih radnika na sezonskim poslovima

Ukupan broj prijavljenih sezonskih radnika od kako je primenjen Zakon o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla, na godišnjem je nivou od oko 30.000, dok je do sada prijavljeno oko 55.000 sezonskih radnika u poljoprivrednom sektoru, rekla je direktorka u NALED-u Jelena Bojović na današnjoj konferenciji kompanije povodom predstavljanja rezultata primene Zakona.

Na osnovu analize efekata Zakona koji je u primeni od 1. januara 2019. godine navela je da je u odnosu na 2017. za 50 odsto smanjen broj radnika „na crno“ te zaključila da je prema istraživanjima koja radi NALED primenom ovog Zakona realizovana koordinacija sive ekonomije i smanjeno nelegalno angažovanje radnika na sezonskom poslovima.

Povodom predstavljanja efekata primene novog Zakona NALED je organizovao danas u Beogradu konferenciju za medije, na kojoj su izneti predlozi da se Zakon, koji se do sada odnosio na poljoprivrednu delatnost proširi na građevinarstvo, turizam i ugostiteljstvo, kao i na sektor kućnih i pomoćnih poslova, kako bi se „rad na crno“ rad na crno i u ovim delatnostima sveo na minimum.

Organizatorima konferencije cilj je bio da javnosti približe i pojasne članove Zakona i da pokažu rezultate njegovog sprovođenja, kako bi otklonili sumnje i nedoumice izazvane, kako kažu, od strane protivnika Zakona.

„Kada je naša kompanija predložila proširenje Zakona imala je na umu da se reguliše rad na crno u poljoprivredi, da sa jedne strane poslodavcima bude jednostavno da angažuju 300-400 sezonskih radnika na desetak dana, a da se, sa druge strane, prava radnika ne narušavaju i da oni budu legalno prijavljeni“, kazala je Bojović.

Ona je u izjavi za Tanjug istakla da Zakon reguliše angažovanje radnika na sezonskim poslovima na osnovu modela koji postoji u zemljama Evrope, konkretno u Mađarskoj i Hrvatskoj koje su uspele u tome da radnici angažovani na povremenim poslovima budu evidentirani i prijavljeni na dnevnom nivou.

Takođe, naglasila je da se razmatraju dopune Zakona, koje se odnose na pisani ugovor između poslodavca i radnika, kao i na unapređenje portala radi lakše prijave za posao, ali i kontrole rada.

Menadžerka odeljenja za regulatornu reformu Irena Đorđević predstavila je Nacrt Zakona i objasnila prva radnika koja se štite Zakonom kao što su penziono osiguranje, zaštita od povreda na radu, zadržavanje zdravstvenog osiguranja i socijalnih davanja, kao i praćenje istorije rada.

Istakla je da je prema rezultatima efekata reformi u sektoru poljoprivrede u 2019. godini 37 odsto radnika angažovano legalno, a od toga 26.609 njih preko elektronskog portala, dok je 3.169 radnika angažovano putem Ugovora o privremeno povremenim poslovima.

Ona je dodala da su za 820.000 dana angažovanja sezonskih radnika državi plaćeni porezi i doprinosi od 250 miliona dinara.

Đorđević je istakla da radnici koji su na sezonskim poslovima najčešće angažovani radnici koji imaju između 46 i 60 godina, to je oko 50 odsto, te da je isto toliko na evidenciji NSZ u proseku četiri godine.

Prema dosadašnjim pozitivnim rezultatima primene Zakona u poljoprivredi, kaže Đorđević, planirana su proširenja sprovođenja Zakona na pozive kao što su čuvanje dece, čišćenje kuća i zgrada, fizičke poslove, utovar, istovar, kao i perenje sudova, konobarisanje i dostavljanje hrane.

Zakon o radnom angažovanju radnika zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima primenjuje se od 1. januara 2019. godine i predstavlja proširenje Zakona o sezonskim poslovima, koji je regulisao povremeni rad u sektoru poljoprivrede do tog vremena.

Ukupan broj prijavljenih sezonskih radnika od kako je primenjen Zakon o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla, na godišnjem je nivou od oko 30.000, dok je do sada prijavljeno oko 55.000 sezonskih radnika u poljoprivrednom sektoru, rekla je direktorka u NALED-u Jelena Bojović na današnjoj konferenciji kompanije povodom predstavljanja rezultata primene Zakona.