Nasilnici u porodici mahom poseduju moć, ali i frustracije

Najčešći počinioci nasilja u porodici su osobe koje poseduju moć, dok su žrtve nasilja mahom diskriminisane i margilizovane grupe – žene, deca i stara lica, kažu stručnjaci koji se bave sprečavanjem porodičnog nasilja.

Ukazuju i da nasilje u porodici najčešće je između supružnika, ili eskalira iz konflikta između roditelja i dece, ali ne postoji siguran i samo jedan profil nasilnika ili žrtve.

Gosti emisije „Zakon 1 na 1″na TV Tanjug, zamenik Prvog osnovnog javnog tužioca Danijela Jokanović i psiholog Gradskog centra za socijalni rad Beograda Smilja Igić, detaljno su govorile kako u Srbiji funkcioniše Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, pre svega kako je primenjen u praksi od početka primene 1. juna 2017. godine.

Igić je tom prilikom ukazala da ne postoji jedan siguran psihološki profil osobe koja trpi nasilje ili koja ga čini.

„Bilo bi mnogo lakše nama koji se bavimo zaustavljanjem nasilja, kada bi to bio slučaj. Međutim, jedino što je zajedničko muškarcima koji čine nasilje jeste da su muškarci i da čine nasilje“ istakla je Igić.

Prema njenim rečima, nasilje je ‘slepo“ i žrtva može da bude svako bez obzira da li je visoko obrazovana osoba, radnik ili radnica u fabrici, intelektualka, domaćica.

U praksi su međutim češće žrtve nasilja žene, deca i stara lica, a takođe pripadnici marginalizovanih grupa, napomenula je psiholog.

Iako, kako je rekla, može da zvuči izolovano kada stručnajci pričaju na temu psihološkog, fižičkog ili ekonoskog nasilja, svi ovi oblici su često povezani, baš kao i što su neretko u jednom činu nasilja žrtve i žena i dete te žene.

Sa druge strane Jokanović ukazala da nasilje mogu, a po zakonu i moraju svi da prijave nasilje, napominjući da prijava može da bude anonimna.

Dovoljno je, kako kaže, da prolaznik samo prijavi policiji da se na nekom mestu u određeno vreme dešava neka rizična situacija koja preti da će eskalirati u nasilje, čak i kada žrtva želi to da prećuti.

„Žrtva iz jednog predmeta koji sam ja vodila imala je polomljenu vilicu i nos i nije htela da prijavi nasilje koje je pretrpela od supruga u postupku razvoda, već je lekar na pregledu primetio otisak od prstiju na vratu i prijavio slučaj policiji“ rekla je tužilac.

Igić je ukazala da novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa intenzivnu saradnju policije, centra za socijalni rad i tužilaštva, te da žene sada imaju mogućnost da na više mesta budu saslušane od strane obučenih inspektorki u policijskoj stanici ili tužiteljki.

Takođe, kako je istakla, pomenute institucije žrtvama sačinjavaju bezbednosni plan, što znači, kako kaže psiholog, da žrtva uvek sa sobom u novčaniku ima 1.000 dinara, telefon i adresu Sigurne kuće ili da, na primer, sa bliskom drugaricom ili komšinicom ima neku „sigurnosnu reč“ u slučaju eskalacije nasilja.

Jokanović je navela da je u praksi imala situacije u kojima nakon prijave mogućeg nasilnika, on postane još više iznerviran i iziritiran, ali i situacija da se primiri nakon reakcije institucija.

„Može da se desi da ga žena nakon prijave još više iritira i on svu negativnu energiju, nezadovoljstvo i ličnu frustraciju isključivo fokusira na svoju žrtvu“, navela je tužilac ukazujući da nije uvek i pod obavezno žena žrtva, a muškarac mogući učinilac ili nasilnik, mada je u većini slučajeva i dalje tako.

U drugim situacijama, pošto žrtva prijavi nasilje i dobije podršku institucija, ona se u hodu se osnaži i oseti da nije sama.

„Tada dobija izvesnu dozu hrabrosti, pa u postupku do kraja. U tim slučajevima ne dolazimo u situaciju da žrtva koristi svojstvo privilegovaog svedoka, pa da u toku postupka odustane od svedočenja i da na kraju bude obustavljen postupak“, ukazala je tužilac.

Najčešći počinioci nasilja u porodici su osobe koje poseduju moć, dok su žrtve nasilja mahom diskriminisane i margilizovane grupe – žene, deca i stara lica, kažu stručnjaci koji se bave sprečavanjem porodičnog nasilja.