NBS predvidela kada će biti pik inflacije – šta to znači za građane?
Podeli vest:
Cene u prodavnicama rastu već mesecima, a ono što sve kupce zanima je dokle će to da traje.
Najnoviji podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je inflacija u julu dostigla 12,8 odsto, a prema njenoj prognozi taj trend će biti nastavljen i do kraja avgusta. Optimistična predviđanja, međutim, stižu za treći kvartal, kada bi, kako očekuju u centralnoj banci, trebalo da dođe do usporavanja inflacije. Pre toga bi, u septembru, rast cena trebalo da dostigne vrhunac za ovu godinu, a projekcija NBS je da će to biti 14 odsto. Od oktobra bi, prognoziraju u NBS, trebalo da počne da pada, a narednih meseci da bude na nivou od 11 do 11,5 odsto.
Profesor ekonomije Slaviša Tasić za Euronews Srbija kaže da je dosadašnja visoka inflacija bila očekivana i da smo trenutno na njenom vrhu i napominje da ga iznenađuje projekcija za pik od 14 odsto u septembru.
„Mislim da je već vreme i da ima uslova da ona počne ranije da pada. Cene energenata poput nafte, ali i metala su počele da padaju, a cene nekih roba su ostale visoke, ali više ne rastu. To može polako da se preliva i u realni sektor„, smatra Tasić.
On napominje da je u nekim zemljama, poput Amerike, zabeleženo usporavanje inflacije, odnosno da je na prelazu iz juna u jul ona u SAD iznosila nula odsto.
„To znači da ima uslova da se već polako smanjuje i da i pre septembra imamo sam vrh„, kaže Tasić.
Profesor napominje da je najnačajniji globalni uzrok inflacije veća svetska monetarna ekspanzija u protekle dve godine, jer su banke štampale mnogo novca, što je pospešilo tražnju, kupovinu i investicije, a da smo sa strane ponude imali smanjenje i restrikciju proizvodnje svega zbog prekida uzrokovanih kovidom, a zatim i zbog rata u Ukrajini.
„Ako imate više novca sa jedne strane koji je bio odštampan, a manje robe i manju sposobnost proizvodnje, zbog tih realnih problema, u toj situaciji nema šta drugo, već cene moraju da rastu„, objašnjava Tasić.
On napominje da je Srbija vezana za Evropu, a dinar za evro i da imamo de fakto fiksni kurs prema evru.
„To je uvedeno zbog stabilnosti koju donosi evro, međutim, sada imamo situaciju da je Evropska centralna banka reagovala ekspanzivnom monetarnom politikom, da bi pomogli svojim privredama da izađu iz krize sa kovidom, a potom i iz ratne krize, što je prouzrokovalo inflaciju. Pratimo uticaj Evrope i zbog toga najveći deo inflacije uvozimo preko fiksnog kursa„, rekao je Tasić.
Profesor kaže da smo od 2014. godine spustili inflaciju prostim vezivanjem za Evropu, jer smo tada „uvezli stabilnost, što je bila odlična stvar, a sada istim mehanizom prosto uvozimo visoku inflaciju i nemamo mnogo izbora“.
Cene u prodavnicama rastu već mesecima, a ono što sve kupce zanima je dokle će to da traje.
Podeli vest:
