Nedostatak čipova stopirao isporuku automobila, šta s Fiatom?

Veliki broj automobila poznatih svetskih proizvođača ostao je „zarobljen“ u procesu proizvodnje zbog nedostatka čipova koji se proizvode na Dalekom istoku, jer je tokom pandemije skočila tražnja za njima za proizvodnju bele tehnike, lap topova, mobilnih telefona, a taj fenomen, kako kažu sagovornici Tanjuga, trenutno ne utiče na proizvodnju u kragujevačkom Fijatu.

Predsednik Samostalnih sindikata metalaca Srbije Zoran Marković kaže da je do zastoja u proizvodnji došlo i kod Dženeral Motorsa, Forda, Tojote i skoro svih svetskih proizvođača automobila.

„U automobilskoj industriji nastao je veliki problem zbog nedostatka čipova poluprovodnika, jer je velika potražnja za njima u drugim granama – bela tehnika, lap topovi, mobilni telefoni, a predstavnici automobliske industrije, koji su najviše koristili te čipove, smatrali su da će ih biti i nisu naručili na vreme, međutim, korona je dovela do toga da je na tržištu nastala velika nestašica čipova“, rekao je Marković za Tanjug.

Ističe da veliki broj multinacionlanih kompanija traži dodatne dane plaćenog odustva za svoje radnike zbog zastoja u proizvodnji, navodeći da nisu sigurni da će do adekvatnog rešenja za taj problem doći čak ni sledeće godine, a da u velikoj meri zavisi od prestanka korone.

Ovakva situacija, uz druge pojave na tržištu kao što su skok cena hrane i energenata, dodaje Marković, mogla bi da dovede do smanjenja potražnje i proizvodnje automobila u Srbiji i regionu.

„Bez hleba i struje se ne može, ali bez automobila se može, zato se mi plašimo da može doći do smanjenja tražnje za automobilima“, rekao je Marković.

Na pitanje da li se ovaj svetski fenomen odrazio i na proizvodnju u kragujevačkom Fijatu, Marković kaže da je već neko vreme proizvodnja u toj fabrici smanjena, što zbog pandemije, što zbog smanjene tražnje za fijatom 500L.

Marković navodi da je jedino rešenje za Fijat u Kragujevcu početak proizvodnje novog modela, o kojem se dugo godina priča, te izrazio nadu da će se to dogoditi u skorije vreme.

„Ono što je ohrabrujuće za nas jeste da nema najave za zatvaranje fabrika, dali su obećanje i u Italiji i u Francuskoj da će proizvodnja moći da se nastavi“, rekao je Marković,

Dodao je da bi to značilo prosperitet za tu fabriku u narednih pet godina, jer se novi model u tom periodu uvek dobro prodaje.

Ekonomista Ljubodrag Savić ocenjuje da proizvođači automobila trenutno plaćaju cenu prethodnog uspeha, odnosno procesa globalizacije, koji se dešavao u poslednjih nekoliko godina.

Objašnjava u izjavi za Tanjug da su proizvođači automobila pre nekoliko decenija vukli logične ekonomske poteze odnosno proizvodili delove tamo gde je bilo najjeftinije, a to je Daleki istok, dok su pojedini i plasirali najveći deo automobila upravo u toj regiji.

„To je racionalna ekonomska odluka, da ideš tamo gde plasiraš proizvode i gde se proizvode neki njeni delovi“, rekao je Savić i dodao da su time proizvođači automobila postali vezani za to tržište.

Međutim, došlo je do toga da se povećala tražnja za tehnikom – mobilnim telefonima, lap topovima i drugim uređajima, te su se tako brže modernizovali i tražili čipovi za tim uređajima, s toga su vodeći proizvođači čipova u svetu, prilagođavajući se novim trendovima, odlučili da će im prodaja čipova za tehnološke uređaje doneti veću zaradu.

„Dokle god su se ti čipovi mogli nabaviti na Dalekom istoku, takvi kakvi su bili potrebni automobilskoj industriji, to nije bio problem. Kada je došlo do pandemije, kada su pokidani globalni lanci snabdevanja, kada su granice većine zemalja sveta bile zatvorene, kada nije radio brodski i avio prevoz ili je otežano radio, sve je to povećalo troškove proizvodnje i evropske zemlje, pre svega, Nemačka koja proizvodi polovinu automobila u Evropi, našle su se u velikom problemu“, naveo je Savić.

Zbog nedostatka čipova veliki broj automobila ostao je na placevima nesklopljen i to je, ističe Savić, veliki problem u ovom trenutku za automobilsku industriju Evrope koji ne može da reši, jer nije moguće „preko noći“ napraviti fabriku koja će da zameni te čipove.

Savić smatra da ova kriza u automobilskoj industriji neće uticati na proizvodnju u Fijatu pošto Fijat ima druge probleme.

„Mi očigledno nemamo problema sa čipovima, veća sa proizvodnjom. U najbolje vreme, pre nekoliko godina, izvoz Fijata je bio 1,5 milijarde evra, a proizvodnja automobila je bila oko 145.000 i 155.000 automobila godišnje. Ako sam dobro ispratio, a vrlo je teško doći do relevatnih podataka o proizvodnji u Fijatu, proizvodnja je spala na 10.000 i 20.000“, naveo je Savić.

Kaže da je to simbolična proizvodnja i da radnici u Kragujevcu više idu na prinudni odmor, nego što rade.

Savić kaže da Fijat nema kupce za taj model automobila, koji je već zastareo i da je za fabriku u Kragujevcu jedino rešenje novi model o kojem se godinama priča.

„Ovaj fenomen u globalnoj automobilskoj industriji neće se odraziti na smanjenje proizvodnje u Fijatu, jer je ona već dovoljno niska, a i ne bih rekao da će cene automobila zbog toga rasti“, zaključio je Savić.

Veliki broj automobila poznatih svetskih proizvođača ostao je „zarobljen“ u procesu proizvodnje zbog nedostatka čipova koji se proizvode na Dalekom istoku, jer je tokom pandemije skočila tražnja za njima za proizvodnju bele tehnike, lap topova, mobilnih telefona, a taj fenomen, kako kažu sagovornici Tanjuga, trenutno ne utiče na proizvodnju u kragujevačkom Fijatu.