• Nedostatak humusa pretnja za vojvođansku poljoprivredu

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info
    Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, domaće njive bi uskoro mogle postati neplodne.
    Po pisanju „Blica“, stručnjaci u Srbiji u poslednjih mesec dana izneli su podatke da je nivo humusa u zemljištima već sada ispod tri odsto, što je na granici optimalnog.
     
    Organske materije je, pre početka intenzivne poljoprivrede na vojvođanskim njivama u drugoj polovini prošlog veka, bilo više od pet odsto, a samo u poslednjih 20 godina sa 3,5 spali smo na ispod tri odsto. Rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Jovica Vasin, navodi da Srbiji, posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta.
     
    To bi imalo nesagledive posledice. Krajnji je momenat da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i reaguje. U suprotnom, Vojvodinu nećemo moći da zovemo ni žitnicom Srbije, a kamoli Evrope, smatra Vasin.
     
    On dodaje da se već sada oseti negativan efekat, te da uprkos korišćenu pune agrotehnike, na njivama opada prinos. Naime, oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koja je u drugoj polovini prošlog veka imala sadržaj organske materije više od pet odsto, a danas u Vojvodini zemljišta sa ovolikim sadržajem humusa ima svega na jedan odsto površina.
     
    „Svedoci smo da od devedesetih godina rapidno opada naš stočni fond. Tako na velikoj većini naših njiva već decenijama ne koristimo stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralno đubrivo. Žetveni ostataci se masovno pale ili odnose sa parcela. Iz zemljišta zbog toga prinosima biljaka više iznosimo organske materije, nego što đubrenjem unosimo“, dodaje Vasin.
     
    Kako smatraju stručnjaci, već samo zaoravanjem a ne paljenjem žetvenih ostataka, pomoglo bi se puno. Obnavljanje stočnog fonda je dugotrajan proces, ali ima alternativnih materijala, kao i bolja organizovanost gde bi zeleni otpad iz gradova završavao na njivama, a ne na smetlištima.
     
    Subvencionisanje proizvođača koji na pravilan način neguju stajnjak pre njegove primene na parceli, a koje državu ne bi koštalo puno, oparavili bi zemljišta, jer opadanje organske materije traje dugo, te se možda ne primećuje trenutno, ali u budućnosti može uništiti poljoprivredu.

    Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, domaće njive bi uskoro mogle postati neplodne.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    I sutra u Srbiji veoma toplo, od 35 do 40 stepeni

    U Srbiji će i sutra biti sunčano i veoma toplo, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod koji upozorava da se veoma jak toplotni talas nastavlja i u drugoj dekadi jula s maksimalnim […]

    Najviše poskupeli – frizeri

    Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u junu 2024. godine, u odnosu na maj 2024. godine, u proseku su više za 0,1%. Potrošačke cene u junu 2024. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne […]