Nenadić: Partijska kontrola i otvoreno kršenje zakona kao osnove korupcije u Srbiji

„Uzroci korupcije u Srbiji su raznoliki. Većina je prisutna i u drugim državama, ali kod nas ima i nekih specifičnosti. Glavne specifičnosti uzroka korupcije u Srbiji proističu iz visoke zavisnosti privrede i građana od javnog sektora„, naglasio je Nemanja Nenadić u razgovoru za sajt UGS Nezavisnost.

 

Po njegovim rečima, „jedan deo te priče čine zloupotrebe pri raspolaganju javnim resursima ili kod zapošljavanja u javnim preduzećima, ustanovama i upravi“.

 

„U tom pogledu, glavni generator korupcije jeste partijska kontrola nad javnim sektorom, koja daleko prevazilazi nivo donošenja političkih odluka u Skupštini i Vladi, već se proteže na ceo javni sektor“, naveo je on.

 

„U velikom delu javnog sektora ključne odluke potpisuju lako zamenljivi vršioci dužnosti, koji svoj položaj duguju političkim moćnicima, umesto da polažu račune građanima“, objasnio je Nenadić.

 

Međutim, kako je dodao, „ni tu nije kraj, jer je i veliki deo privatnog sektora zavisan od političkih moćnika“, pošto „kod nas širenje biznisa u velikoj meri zavisi od političke podrške“ za razliku od nekih drugih država gde su, suprotno tome, politički funkcioneri samo „marionete moćnih privrednika“.

 

„Pri svemu tome, nizak nivo vladavine prava, koji se ogleda u otvorenom kršenju zakona, donošenju raznih ‘lex specialis-a’ i tužilaštvima koja ne ispituju slučajeve moguće korupcije ako ne postoji ‘politička volja’, u kombinaciji sa odsustvom političke volje tamo gde ona zaista treba da se pokaže kod unapređenja propisa i podrške nezavisnim kontrolornim telima, ne daje ni dobre perspektive da će se stanje suštinski poboljšati u Srbiji“, smatra Nenadić.

 

On je naveo da su snažni argumenti da se tvrdi da tužilaštvo ne ispituje sve slučajeve sumnje na korupciju o kojima postoje saznanja, već samo one za koje znaju da imaju političku podršku.

 

Na pitanje o uzbunjivaču Aleksandru Obradoviću povezanom s „Aferom Krušik“, Nendić je rekao da nema sumnje da će to biti jedan od slučajeva gde se „meri da li u državi postoji spremnost za ispitivanje moguće korupcije velikog obima“.

 

On smatra da je otežavajuća okolnost u tom slučaju priroda poslovanja u trgovini oružjem, uz tajnovitost i „osetljiva pitanja međunarodne politike“, tako da je veliko pitanje da li će javnost ikada imati potpune podatke o toj aferi.

 

„Kako god bilo, taj slučaj bi takođe trebalo iskoristiti da se otvori ozbiljna rasprava na temu primene Zakona o zaštiti uzbunjivača i potrebe za njegovim unapređenjem“, rekao je Nenadić.

 

Ukazao je da taj zakon ne omogućava adekvatnu zaštitu uzbunjivačima kada iznose u javnost i neke informacije koje su formalno označene kao tajne, tako da bi u tom pogledu bilo nužno da se poboljša.

 

„Transparentnost Srbija je davala konkretne predloge za to i tokom javne i skupštinske rasprave, ali su oni odbijeni„, rekao je Nenadić.

 

Naglasio je da je važno da sindikati budu aktivniji u zaštiti uzbunjivača insistiranjem da problemi na koje ukazuju budu ispitani do kraja.