Nesanitarne deponije višedecenijski problem u Srbiji: Požari predstavljaju dodatni rizik po zdravlje i životnu sredinu

Prethodnih dana gorele su deponije u Sjenici, Kraljevu, Užicu, Smederevu, Novom Sadu, Subotici. Pre dve nedelje gorela je i Beograđanima dobro poznata deponija ispod Pančevačkog mosta gde su sada vidljivi tragovi gareži, a uz ivicu puta otpad i dalje tinja i gori.

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže da je ovaj problem višedecenijski u našoj zemlji i da ima više aspekata.

„Ovde imamo komunalni problem, jer neko koristi javnu površinu za bacanje otpada. Imamo sanitarni problem, dakle mi ne znamo šta se ovde nalazi. Imamo ekološki problem – ono što bi moglo tu da se nalazi, može loše da utiče na stanje životne sredine. Imamo sanitarni i zdravstveni problem, kada ovo gori, emituju se supstance koje vrlo negativno utiču na ljudsko zdravlje. Imamo socijalni problem, zato što se ova deponija nalazi u blizini neformalnog naselja. Imamo i bezbednosni problem, ovo se nalazi ispod mosta koji prelazi preko Dunava. Dakle, zamislite kada bi ovo iza nas gorelo u nekom nekontrolisanom požaru. To bi zaista bilo opasno“, kaže on za N1.

Ističe da prema zvaničnim izveštajima ovakvih deponija u Srbiji ima preko 3.000, te da zato to predstavlja nacionalni problem.

Uzroci požara, kako kaže sagovornik N1, ne mora biti samo ljudski faktor i nepažnja.

„Nažalost, sami procesi koji se odvijaju u deponijama, koje su nesanitarne, nemaju separaciju otpada, a takvih je na teritoriji Srbije 134, koje koriste javno-komunalna preduzeća, dakle ne neodgovorni građani kao u ovom slučaju, već preduzeća koje se bave sakupljenjem otpada. Dakle, sve se baca na jedno mesto. U toku razgradnja organskog otpada, nastaje gas koji u sebi sadrži 50 odsto metana. Taj gas je vrlo lako zapaljiv. Dovoljna je jedna iskra, jedna varnica, visoka temperatura, pa čak je dovoljna i jedna baterija koja je napravila varnicu i to počinje da gori ispod površine. Tek kada izađe na površinu, mi to vidimo“, objašnjava Lekić.

Požare na deponijama je skoro pa nemoguće ugasiti, jer je, ističe Lekić, neophodno sprečiti dotok kiseonika.

„To su sve problemi kroz koje su zemlje koje su danas u EU prošle pre 20, 30, 40, 50 godina. Neophodno je da mi ovim problemom počnemo da se bavimo na jedan sistematski, organizovan i odgovoran način. To je to poglavlje 27, koje moramo negde da implementiramo da bismo mogli da pristupimo EU“, kaže on.

Druga strana problema je, prema njegovim rečima, neodgovarajuća kaznena politika.

„Jedno je kada vi organizujete neki proces u kome obezbeđujete građanima da na bezbedan, organizovan način, u ovom slučaju odlažu otpad na građevinske sanitarne deponije. Njih ima 12 trenutno u Republici Srbiji. Ono što nedostaje je sistem sankcija. Dakle, zamislite koliko je komplikovano rešiti recimo ovaj problem. Ovde ima dva ulaza na ovu lokaciju sa dve strane, dovoljno je postaviti kamere i videti registracije kamiona koji su ušli sa nekim teretom i izašli bez tereta. To se događa sa saobraćajnim prekršajima, kada građani prebrzo voze ili u drugim slučajima, vama na adresu stiže poziv za sud za prekršaje“, objašnjava Lekić.