Nestašica peleta, a drvo duplo skuplje: Neki i dalje prodaju po cenama većim od ograničenja
Podeli vest:
Sve teža energetska kriza naterala je mnoga evropska domaćinstva da se vrate čvrstom ogrevu.
U Srbiji je od proleća jagma za tim ogrevom. U odnosu na prošlu godinu, cena drva je udvostručena, a peleta gotovo da nema, izveštava RTS.
U Ministarstvu energetike očekuju da će mere koje su preduzeli do kraja meseca poboljšati snabdevanje.
Zalihe drva prave ne samo domaćinstva koja se greju tim ogrevom već i ona koja ga prethodnih godina nisu koristila – kupuju bar nekoliko kubika za rezervu, ako zatreba. Višestruko veća tražnja pogurala je i cene, pa za kubik treba dati od osam do čak 12 hiljada dinara.
„Maja maseca cena drva je bila šest hiljada. Čujemo da je sada duplo skuplje. Ja mislim da je to nerealno“, smatra jedan građanin.
Najteža situacija je sa peletom. I pored ograničenja cene od 38 hiljada za tonu i zabrane izvoza, na tržištu je i dalje nestašica.
Snabdevači kažu da je dobavljača sve manje.
„Pre ograničenja se mogao naći pelet po katastrofalnim cenama, sada više ne možemo ni da kupimo pelet“, kaže Vlasnik stovarišta Marko Vitorović.
Darko Marković iz Brodarca ukazuje da je pelet, umesto da bude najjeftiniji za grejanje, ispao najskuplji za ovu godinu.
„Morali smo ugljem da dopunimo, a i do uglja je teško doći“, dodaje Marković.
Iz Ministarstva energetike poručuju da je na području Lebana, Brusa i Knjaževca u seči sa „Srbijašumama“ angažovana i Vojska, kako bi se obezbedile dodatne količine drva.
Inspekcije i dalje proveravaju i proizvođače i stovarišta peleta. Do sada je podneto više od 60 prekršajnih prijava.
Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva Zoran Lakićević kaže da je cena peleta ograničena na 320 evra, ali da neki trgovci prodaju pelet po višoj ceni.
„Zbog toga je značaj ovih inspekcija, tržišne i poreske, da kontroliše i to ćemo nastaviti da radimo“, ističe Lakićević.
U strahu od hladne zime i mnoga evropska domaćinstva vraćaju peći na drva i ugalj. Žitelji sa područja grčke prestonice iskoristili su orezivanje parkova da besplatno dopune zalihe drva.
Opštinski ekološki aktivista u Atini Nikos Kaiosis kaže da su udružili snage sa građanima i očistili šumu.
„Umesto da sve ovo drvo od orezivanja drveća ode u otpad, udružili smo snage sa stanovnicima. Očistili smo šumu i građani će dobiti pomoć za zimu“, dodaje Kaiosis.
Paraskevi Galari ističe da je jedino grejanje koje imaju ono na drva, za kamin, i električne grejalice koje će ove godine biti veoma teško uključiti, jer ne mogu da priušte da plate struju.
I na evropskim stovarištima za čvrst ogrev su liste čekanja, a drva i uglja se uglavnom kupuju na džakove.
Zalihe drva prave ne samo domaćinstva koja se greju tim ogrevom već i ona koja ga prethodnih godina nisu koristila – kupuju bar nekoliko kubika za rezervu, ako zatreba. Višestruko veća tražnja pogurala je i cene, pa za kubik treba dati od osam do čak 12 hiljada dinara.
Podeli vest:
