Neumoljiva statistika – suše u Srbiji sve učestalije

Analiza Hidrometeorološkog zavoda pokazala je da unazad šest decenija konstantno rastu maksimalna dnevna temperatura, broj toplih dana, još više noći, broj tropskih dana, učestalost sve izraženijih suša, dok je količina godišnjih padavina u padu.

Ovogodišnja katastrofalna suša neće biti izuzetak; prema predviđanjima Hidrometeorološkog zavoda, a na osnovu obuhvatne analize statističkih podataka u razdoblju 1951 – 2011. godina, slede sve vrelija leta, sa sve manje padavina, pa je već u narednoj deceniji realno očekivati i žešću jare od ovoletnje. Ako se život i rad ne prilagode promenama, potencijalne štete biće sve veće i pogubne.

Dani vreliji, manje padavina

Već polazni podatak je ilustrativan: porast srednje dnevne temperature po dekadi je zimi (decembar, januar, februar) 0,2 do 0,35, a u letnjem period (jun, juli, avgust) od 0,4 do 0,6 stepeni C. Tako je prosečna maksimalna letnja dnevna temperatura u prošloj dekadi bila za 2,64 stepena veća nego tokom šeste decenije prošlog veka.

Naročito je uočljiv rast broja i kontinuiteta tropskih dana, kada maksimalna dnevna temperatura premašuje 30-i podeok. Moguće je da tokom ove decenije rast prosečne maksimalne dnevne temperature leti ne dostigne i čitav stepen.

Sa druge strane, kiše je sve manje. Dok je krajem prošlog veka u zapadnim regionima Vojvodine padalo do 1.020, prošle dekade je bilo tek 770 litara po metru kvadratnom, dok su padavine u istočnim krajevima sa 810 svedene na 585 litara. Predviđanja su da će do kraja tekuće decenije kiša biti još manje, za 17 odsto tokom vegetacije biljaka i 13,5 odsto izvan vegetativnog perioda.

Kao završni zaključak hidrometeorologa, provlači se da je realno očekivati sve učestalije i intenzivnije žege, konstantno rastuće dužine trajanja. Gotovo da bi se moglo reći da je nastupio vek suša.

Učestale letnje žege

Ovakva predviđanja se uklapaju u sliku Panonske nizije i Balkanskog poluostrva kakvu su pre petnaestak godina, kao segment dugoročnog predviđanja budućnosti Evrope, predočili nemački klimatolozi.

Podsetimo, po viđenju cenjenih stručnjaka, do kraja veka klima u Panoniji će, posebno tokom sve dužih leta, prelaziti u pustinjsku, sa toliko umanjenim padavinama da će prosečan protok Dunava biti za 20 odsto manji, a reka dva metra niža i cirka 15 odsto uža nego što je danas.

Posebno je zanimljiva analiza prve decenije novog milenijuma. Za trinaest godina zabeleženo je čak pet izrazito sušnih godina, dok se nekada ekstremna jara beležila tri puta tokom dve decenije.

Pročitajte više na sajtu 021.rs.

Analiza Hidrometeorološkog zavoda pokazala je da unazad šest decenija konstantno rastu maksimalna dnevna temperatura, broj toplih dana, još više noći, broj tropskih dana, učestalost sve izraženijih suša, dok je količina godišnjih padavina u padu.