Ni šljive nema ko da bere za dnevnicu od 4.000 dinara

Ipak, ova godina je specifična, otkrivaju poljoprivrednici, jer najprepoznatljivije voće u Srbiji nema ko da bere.

Milen Rakićević, proizvođač šljive iz sela Dolje Grgure, u opštini Blace, koja je inače rekorder po proizvodnji ovog voća, priznaje da problema ima puno, ali je najveći manjak radne snage.

„Za razliku od prošle sezone, kada smo i mogli da nađemo berače, ove godine okrenuo sam stotine brojeva. Zvao sam ljude iz Lebana, Bojnika, Surdulice… ipak, šljive nam ostaše neobrane, imamo ih trenutno tri vagona, od kojih smo jedan vagon od deset tona smestili u kace i namenili za rakiju. Pošto nikako ne možemo da nađemo radnike, u šljiviku smo već danima moj otac koji ima 80 godina, supruga, sin i ja. I tako je svaki dan„, priča Rakićević. 

 

Dodaje da su njegovi šljivici puni plodova, a neobrani.

 

„Ovdašnji ljudi ili neće da rade za dnevnicu koja staje oko 4.000 dinara, ili su stari, nemoćni za taj težak posao, ili odlaze u inostranstvo. Uz to, mladi nam se zapošljavaju u fabrikama po Prokuplju, tako da proizvođači šljiva zaista imaju problem. A baš ove godine je rodila fantastično, gajimo je na dva-tri hektara. Berba najkvalitetnije sorte ‘stenlej’ trajaće još oko nedelju dana„, otkriva Rakićević.

 

Proizvođači naglašavaju da retko plasiraju voće na teritoriji Srbije zbog niskih otkupnih cena. Završena je berba „čačanske lepotice“, a berači bi sada, da ih ima, imali pune ruke posla, jer je na red došla sorta „stenlej“. Da bi solidno živeli, uzgajivači kažu da je potrebno da otkupna cena šljive bude između 70 i 80 dinara, ali je ona ove godine ipak veoma niska.

 

„Trenutno je baš niska, 13 dinara po kilogramu, a berači traže da im platimo 10 dinara po ubranom kilogramu. To znači da meni kao proizvođaču ostaju tri dinara. Šta ja da radim s tim novcem„, pita Rakićević.

 

Tržište je ionako nestabilno, a pošto otkupna cena cele sezone varira, ostaje pitanje da li će uspeti da proda šljivu, jer nema ni otkupljivača.

 

„Velika je verovatnoća da će nam rod propasti. Već sada plodovi trunu, što zbog vlage, što zbog toga što nema ko da ih bere. Prošle godine prodavali smo kilogram šljive po otkupnoj ceni od 45 dinara, a ove po 15, pa vi vidite kako stvari stoje. U mom kraju ima 20 sušara i 10 hladnjača i one takođe kubure sa radnom snagom„, navodi Rakićević.

 

Na teritoriji Blaca zasađeno je oko 2,5 miliona stabala šljiva, godišnje se ubere oko 5.000 vagona, po čemu je blačka opština vodeći proizvođač ovog voća. Pored Topličkog, lideri u proizvodnji šljive su i Mačvanski, Kolubarski i Šumadijski okrug.

 

U Srbiji se šljiva gaji na oko 74.000 hektara, sa prosečnom proizvodnjom od 550.000 tona. Treća smo zemlja u svetu po proizvodnji, a po izvozu suve šljive peta, sa oko 5.500 tona na godišnjem nivou. Procenjuje se da u Srbiji ima 42 miliona stabala ovog voća. Sa njihovim povećanjem, uvećava se i izvoz šljive. Prošle godine izvoz (uglavnom sušene), iz Srbije u Rusku Federaciju, Sloveniju, Francusku vredeo je 15,4 miliona evra.