Nijedna petica, ali je bilo jedinica: Alarmatno istraživanje – nastavnici obrazovni sistem ocenili slabom trojkom

Obrazovni sistem u Srbiji dobio je „slabu trijku“ od prosvetnih radnika, pokazalo je nedavno objavljeno Istraživanje o stavovima nastavnika i direktora škola prema obrazovnom sistemu u Srbiji. Interesantno je da školstvu u Srbiji niko od prosvetara nije dao ocenu pet, ali je bilo jedinica.

Opšti stav nastavnika je da je obrazovanje degradirano, izgubilo smisao, zastarelo, bez ujednačenih kriterijuma, urušeno i devastirano, a da đaci u takvom okruženju ne stiču funkcionalna znanja. Smatraju da postoje brojni nerešeni problemi – vršnjačko nasilje, nemotivisanost i učenika i nastavnika, loša saradnja sa roditeljima.

Nastavnici kažu da je gradivo u školama preobimno i neprilagođeno uzrastu dece, da su đaci pasivni, čak je jedan nastavnik tu pasivnost okarakterisao kao da su „anestezirani“. Iz komentara prosvetara može se zaključiti da neki od njih rade rutinski, kao u fabrici, a neke je sramota što rade u školi.

Ditrektori su uz ocenu obrazovnog sistema naveli i da se u školama suočavaju sa sve lošijim nastavničkim kadrom, jer nastavnici odlaze iz prosvete. Neki od njih su ukazali da imaju utisak da postoji „tihi štrajk nastavnika“ jer su nezadovoljni položajem u školi, a da oni koji ostaju da rade u prosveti sve manje se trude da rade kvalitetno.
„Postoji ozbiljan problem vrednovanja nastavničkog rada, koji se svodi na to da svi nastavnici dobijaju istu platu nezavisno od toga koliko se trude i kolika je njihova odgovornost u sistemu obrazovanja“, samo su neki od komentara.

Istraživanje o vrednovanju obrazovnog siistema u Srbiji od nastavnika sprovela je Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije (NARNS).  Analizu obrazovnog sistema NARNS je radio i prošle godine, ali su u fokus grupama ispitivani roditelji učenika.

U ispitivanju su učestvovali nastavnici iz Beograda, Čačka, Kikinde, Novog Pazara, Šapca, Sečnja, Niša, Kraljeva, Leskovca, Zrenjanina i Subotice koji rade u osnovnim i srednjim školama, gradskim i seoskim, redovnim i specijalnim. Direktori su iz dva grada Kraljeva i Subotice.

Đurić: Rezultati očekivani

Psihološkinja Dragana Đurić, direktorka NARNS-a kaže da su rezultati istraživanja očekivani, ali da je nju „potreslo“ i „izvuklo tepih ispod nogu“ to što  nastavnici i direktori škola kažu da su deca „anestezirana“ i da do njih ne može da se dopre.

„Obrazovni sistem je samo posledica društvenog sistema. Mi imamo solidnu mrežu škola, dobro zakonodavstvo, ali se jedna opšta društvena klima u kojoj obrazovanje nije važno prelila na škole, pa su ljudi nemotivisani“, rekla je Đurić za Euronews Srbija.
Nastavnici navode da su deca apatična, potpuno nezainteresovana za ocene, vannastavne aktivnosti. Đurić kaže da to najviše zabrinjava, jer sve drugo možda može da se promeni, ali niko nema rešenje za dečju apatiju. 

„Ne znam kako ćemo se sa tim izboriti. Verovatmno je to planetarni fenomen. Nije korona za to kriva, ali je sve to podgrejalo. Danas je deci dovoljno da imaju svoj mobilni telefon i ništa više im ne treba, oni su ui svom univerzumu. Bili smo toga svesni i ranije, ali kada vam u 12 gradova u Srbiji nastavnici i direktori govore slične stvari da ne mogu da dobace do dece, to mi je izvuklo tepih ispod nogu“, priča Đurić.

Veliki problem u prosveti je održati kvalitetan nastavni kadar, kada privreda nudi mnogo veće plate. 

„U prosveti da radiš najbolje i da radiš najgore, plata se vrti od 65.000 do 70.000 dinara. Matematiku i fiziku neće da predaje više niko, zato što oni mogu da rade četiri sata u nekoj IT kompanija i da zarade 800 evra. To je značajno više od plate u školi, a imaju manje posla. Nastavnici hemije odlaze u farmaceutsku industriju. Zabrana zapošljavanja je samo otežala stvar, jer su ljudi predugo čekali da budu primljeni na posao. To je sve nekako umrtvilo“, priča ona.

Koga su prosvetari najbolje ocenili

Interesantno je da roditelji, direktori i nastavnici najbolje ocenjuju prvi ciklus obrazovanja, od prvog do četvrtog razreda. Đurić kaže da je to zbog nekoliko razloga. Jedno od objašnjenja je što su se učitelji tokom školovanja pripremali za taj poziv, imaju na fakultetima psihološko-pedagoške predmete, metodičko- didaktičke. Sa nastavnicima predmetne nastave nije tako. 

Sa druge strane i deca u tom uzrastu su najviše okrenuta ka formalnim autoritetima i roditelji ističu najbolju saradnju sa školom u tom uzrastu deteta“, navela je Đurić.

To što su prosvetari obrazovni sistem ocenili slabom trojkom, nije je iznenadilo. Svima je, kako kaže, odavno poznato kakvo je stanje u prosveti, ali je posle kovida sve postalo mnogo vidljivije, dodatno je opala motivacija ljudi.

„Naizgled male povrede zapravo uruše sistem. Imali smo u kovidu onaj trenutrak kada su radili tržni centri, a nisu radile škole i to su zaposleni u prosveti doživeli kao šamar. To nekome možda deluje bezazleno, ali prosvetni radnici su to doživeli kao snažnu diskvalifikaciju. Sve drugo je bitnije od onog da idemo u školu. Povreda će biti i iznenadni prekid školske godine, za koju su i ljudi iz ministarstva saznali iz novina, a da ne govorimo o direktorima škola i nastavnicima. To su doživeli kao veliko poniženje“, istakla je Đurić.

Obrazovni sistem u Srbiji dobio je „slabu trijku“ od prosvetnih radnika, pokazalo je nedavno objavljeno Istraživanje o stavovima nastavnika i direktora škola prema obrazovnom sistemu u Srbiji. Interesantno je da školstvu u Srbiji niko od prosvetara nije dao ocenu pet, ali je bilo jedinica.