Novac za SOS telefon dali udruženju čiji je osnivač dvaput osuđen za nasilje u porodici

Prema pisanjima više lokalnih medija, redakcijama je stigao poziv za otvaranje novih kancelarija, u kojem se među najavljenim gostima našla i ministarka Zorana Mihajlović. Na otvaranju se nije pojavila ni ministarka, ali ni niko od lokalnih funkcionera.

 

Nakon što se „digla prašina“ zbog dodele sredstava, od situacije se ogradio i lokalni centar za socijalni rad, a saznalo se i da ovo udruženje nema licencu za pružanje ovih usluga.

 

Inače, u Leskovcu s dugogodišnjom tradicijom i na sopstvenu inicijativu, uz kvalifikovane radnike i radnice, usluge SOS centra pruža udruženje „Žene i mir“, koje nije dobilo novac.

 

Pomenuti Miodrag Stanković je 2016. godine dva puta pravosnažno osuđen za počinjeno nasilje u porodici na tri meseca uslovne kazne, kao i pet meseci zatvora ili uslovne kazne jer je prilikom jednog od napada na žrtvu koristio oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da teško povredi ili teško naruši zdravlje žrtvi, piše portal Rešetka.

 

SOS kancelariju kao direktor vodiće, kako je saopšteno, Stankovićev sin Aleksandar, a da podršku nemaju od Centra za socijalni rad potvrđuje za Južne vesti direktor te ustanove Predrag Momčilović.

 

„Mi nemamo nikakvu saradnju sa pomenutim udruženjem, a zvanično nismo ni obavešteni o otvaranju te kancelarije. I da smo zvanično obavešteni ne bi se odazvali tom pozivu, jer nismo dobili nikakvu informaciju o tome da li je to udruženje licencirano od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja, a vezano za poslove socijalne zaštite. Takođe, tvrdim da ni jedan stručni radnik Centra za socijalni rad nije uključen u bilo kakvu aktivnost tog udruženja i rada kancelarije, a ako i bude, biće zakonski sankcionisan“, kaže direktor.

 

Stanković je 2020. godine izabran za člana radne grupe Vlade Srbije čiji je zadatak izrada predloga nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima i predlog akcionog plana za sprovođenje nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima, piše Rešetka.

 

Zbog ove situacije reagovala je Mreža „Žene protiv nasilja“, osuđujući dodelu novca dokazanom nasilniku.

 

„Već izvesno vreme se suočavamo sa sistematskim i tendencioznim zanemarivanjem ili nipodaštavanjem našeg dugogodišnjeg delovanja kroz ženski pokret u Srbiji i kroz udruženja i ženske inicijative u kojima smo aktivne. Sa jasnim i nedvosmislenim fokusom na položaj žena i poboljšanje tog položaja u društvu opterećenom i zatrovanom nasiljem, korupcijom, partokratijom i nepotizmom, javljamo se sa osudom poslednjeg slučaja u kome je našim saborkinjama iz Leskovca uzurpiran status i mesto koje im u njihovom gradu pripada. Mesto zasnovano, ne samo na iskustvu volonterki i aktivistkinja organizacije Žene za mir u višedecenijskoj borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, već i na poverenju koje su stekle među ženama iz zajednice, sada je osporeno udruženim delovanjem lokalne samouprave, Centra za socijalni rad i novoosnovanog urdruženja čiji rad ne počiva na međunarodnim vrednostima i praksama rada SOS telefona„, navode u ovo jmreži.

 

Dodaju da, kao grupa ženskih organizacija,ne osporavaju da i druga udruženja mogu da se bore protiv nasilja u porodici i da imaju pravo da konkurišu za dobijanje sredstava u tu svrhu.

 

„Problem je kada sredstva za SOS telefon dobije udruženje čiji je zakonski zastupnik u dva navrata 2016. godine pravosnažno osuđivan za nasilje u porodici. Takođe pružamo punu podršku našim koleginicama i prijateljicama iz Žena za mir da se izbore sa klevetama i diskreditovanjem od strane lokalnih institucija i nerelevantnih udruženja“, zaključuje se u saopštenju.