Nove ekonomske mere – kada će građani osetiti promene u novčanicima

Očekuje se da će prosečna redukcija cena iznositi oko 15 odsto, što bi trebalo da donese izvesno olakšanje kućnim budžetima. Prema rečima profesora Veljka Mijuškovića sa Ekonomskog fakulteta, država je ovim merama pokazala spremnost da interveniše u situaciji koju karakterišu visoke marže i inflatorni pritisak.

Uredbom Vlade, i dopunama koje su donete posle pokušaja zloupotreba od strane pojedinih trgovaca, prostor za manipulacije je sada znatno ograničen, ali to ne znači da ih neće biti, kaže za RTS profesor Mijušković.

„Važno je što će se uredba potencijalno menjati na nedeljnom nivou kako bi se osigurala njena primena u punom obimu“, navodi.

Niže cene, ali ne za sve proizvode
Iako se na rafovima već od sutra očekuju niže cene, redukcija neće biti ravnomerna za sve proizvode. Profesor Mijušković napominje da će neke kategorije biti znatno jeftinije, dok će kod drugih razlika biti manje primetna. Kao primer, često je navođena cena rezanog hleba.

„Očekujemo da cena rezanog hleba, koja je ranije iznosila i do 104 dinara, padne u rasponu između 61 i 73 dinara“, kaže Mijušković.

Ovaj primer ukazuje, kako kaže, na duboku analizu koju je država sprovela u lancu snabdevanja, identifikujući probleme i definišući mere za njihovo rešavanje.

„To je sistemski pristup koji je ekonomiji neophodan – više ne možemo operisati na bazi intuicije, već na osnovu kvantitativnih podataka“, ističe Mijušković.

Da li su mere dugoročno rešenje
Jedno od glavnih pitanja je koliko će mere biti delotvorne na duži rok. Uredba je oročena na šest meseci, ali postoji mogućnost njenog produžavanja ukoliko donese pozitivne efekte.

Profesor Mijušković veruje da je ovo samo početak sistemskog pristupa rešavanju problema visokih cena u Srbiji.

„Smanjivanje marži je dobar korak, ali tek sa donošenjem tri najavljena zakona – o zaštiti potrošača, trgovini i sprečavanju nepoštene trgovačke prakse – možemo očekivati dugoročne rezultate. Zakoni će omogućiti transparentnost cena, jasnije propise za trgovce i bolju zaštitu potrošača“, smatra profesor Mijušković.

Inflacija u fokusu
Jedan od glavnih ciljeva novih mera je obuzdavanje inflacije, koja je na kraju jula iznosila 4,9 odsto. Prema podacima Narodne banke Srbije, najveći uticaj na inflatorni pritisak imaju cene hrane i pića.

Profesor Mijušković veruje da će mere doneti izvesnu „inflatornu relaksaciju“ i da će do kraja godine inflacija biti svedena u okvire ciljanog nivoa.

„Ovo je pravovremena mera koja treba da smanji pritisak na kućne budžete, ali ne treba zaboraviti da postoje i drugi faktori koji utiču na inflaciju, poput troškova energenata i transporta“, podsetio je Mijušković.

Iako nove mere obećavaju pozitivne efekte, pitanje je da li će one biti dovoljne za dugoročnu stabilizaciju tržišta.

Pre svega, neophodno je sprovesti najavljene zakonske reforme i obezbediti rigorozniju kontrolu i kazne za nepoštovanje propisa. Kako ističe Mijušković, kazne za trgovce moraju biti značajno veće kako bi se obezbedila puna primena zakona.

„Ovo je dobar početak, ali za trajne efekte potreban je sistemski pristup i kontinuirano praćenje situacije“, zaključuje Mijušković.